Evropska komisija je najavila planove za ukidanje jednog od najkontroverznijih pravila o privatnosti na internetu, koje se odnosi na korišćenje kolačića. Ova inicijativa ima za cilj da pojednostavi proces prikupljanja saglasnosti od korisnika, koji je postao sve više iritantan zbog učestalih iskačućih prozora na veb lokacijama. U 2009. godini, zakonodavci EU su doneli direktivu koja zahteva od veb stranica da dobiju saglasnost korisnika pre nego što učitaju kolačiće, osim ako su oni „strogo neophodni“ za pružanje usluga.
Kolačići su ključna komponenta interneta, omogućavajući vlasnicima veb stranica da prikupljaju podatke o posetiocima, uključujući informacije o njihovim preferencijama i ponašanju na mreži. Međutim, prekomerna potreba za saglasnošću dovela je do situacije u kojoj korisnici često pristaju na sve bez čitanja uslova, čime se gubi suština pristanka. Piter Krdok, advokat iz firme „Keller and Heckman“, istakao je da „previše saglasnosti ubija pristanak“, jer korisnici postaju indiferentni prema uslovima koje prihvataju.
Evropska komisija planira da predstavi novi „omnibus“ tekst u decembru, koji će ukinuti opterećujuće zahteve za digitalne kompanije. U okviru ovog procesa, zvaničnici su se sastali sa predstavnicima tehnološke industrije kako bi razgovarali o trenutnim problemima sa kolačićima i saglasnostima. Razmatraju se različite opcije, uključujući mogućnost da korisnici jednom postave svoja podešavanja kolačića u pretraživaču, umesto da to čine svaki put kada posete novu veb stranicu.
Neke zemlje članice EU, kao što je Danska, već su predložile ukidanje banera za saglasnost za kolačiće koji se koriste za tehnički neophodne funkcije ili jednostavne statistike, objašnjavajući da su takvi kolačići „bezopasni“. U međuvremenu, industrija se zalaže za integraciju pravila o kolačićima unutar Opšte uredbe EU o zaštiti podataka (GDPR), koja omogućava prilagođavanje mera zaštite privatnosti u zavisnosti od rizika povezanog sa obradom podataka.
Ova inicijativa predstavlja značajan korak ka deregulaciji i pojednostavljenju pravila koja se tiču privatnosti na mreži, ali je takođe izazvala zabrinutost među aktivistima za zaštitu privatnosti. U prošlosti su slični pokušaji reforme zakona o kolačićima nailazili na otpor zbog lobiranja industrije i straha od gubitka kontrole nad podacima korisnika. Predložena reforma se suočava sa izazovima i otporom, jer se očekuje da će sukobi ponovo izbiti sledeće godine kada Komisija planira da predstavi nova pravila o digitalnom oglašavanju.
U međuvremenu, očekuje se da će se odluka o ukidanju pravila o kolačićima otvoriti za široku diskusiju o balansu između zaštite privatnosti i potreba digitalne industrije. Ovo pitanje će sigurno privući pažnju javnosti i industrije, dok se nastavlja borba za transparentnost i sigurnost na internetu.
Kako se EU priprema da preispita svoja pravila o kolačićima, korisnici i kompanije će morati da prate razvoj situacije i da se pripreme na potencijalne promene u načinu na koji se prikupljaju i koriste podaci. Ovaj potez može značajno uticati na način na koji se digitalni marketing i online poslovanje odvijaju u budućnosti. Na kraju, važno je pronaći pravi balans koji će omogućiti inovacije i rast industrije, dok istovremeno štiti prava korisnika na privatnost i kontrolu nad sopstvenim podacima.
