Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, reagovala je na izjavu evroposlanice Irene Joveve u vezi sa tekstom objavljenim u Politiku, koji sugeriše da bi Evropska komisija mogla da uskrati Srbiji do 1,5 milijardi evra. Brnabić je na društvenoj mreži Iks postavila pitanje kada je Joveva stekla srpsko državljanstvo i pravo glasa u Srbiji, naglasivši da ona nema pravo da se meša u unutrašnje poslove Srbije. Poručila je da bi Joveva trebala da pokaže više poštovanja prema srpskoj državi i da se fokusira na svoje obaveze u Sloveniji.
Brnabić je istakla da je važno da strane ličnosti ne pozivaju na promene u Srbiji, jer to smatra neprimerenim. Njena izjava dolazi u trenutku kada se Srbija suočava s kritikama iz Evropske unije, a posebno u vezi sa napretkom u reformama i vladavini prava. U svom odgovoru, Brnabić je podsetila na postignuća Srbije pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, uključujući smanjenje nezaposlenosti sa 26% na 8%, zapošljavanje više od 600.000 ljudi i značajan rast prosečne plate.
Prema Brnabić, prosečna neto plata u Srbiji je porasla sa oko 330 evra na 1.050 evra, a izgrađeno je više od 600 kilometara auto-puteva, što je doprinos razvoju infrastrukture. Takođe, napomenula je da su mediji poput N1 mogli da rade u Srbiji zahvaljujući zakonima koje je donela Vučićeva vlada, te da nijedan medij nije zabranjen niti ugašen.
Pored toga, uvedena je e-Uprava radi povećanja transparentnosti u radu državnih institucija, a uspostavljen je i Jedinstveni birački spisak kako bi se unapredili izborni uslovi i povećalo poverenje birača. Brnabić je istakla da je promenjen Ustav u saradnji sa Venecijanskom komisijom kako bi se ojačala nezavisnost pravosuđa.
Ona je takođe podsetila na prvi sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji, kako kaže, Priština do danas nije sprovela, a Evropska unija nije mnogo pomogla u garantovanju njegove primene. U ovom kontekstu, Brnabić je naglasila da Srbija nastavlja da radi na unapređenju svojih odnosa sa EU, ali je takođe važno da se poštuju unutrašnji procesi i odluke koje donosi srpska vlast.
Reakcija Brnabić dolazi u trenutku kada se u Srbiji vodi intenzivna rasprava o EU integracijama i reformama koje se očekuju od zemlje. Kritike iz EU često se fokusiraju na pitanja ljudskih prava, slobode medija i vladavine prava, što dodatno komplikuje situaciju. Brnabić je, s druge strane, ukazala na konkretne rezultate koje je vlada postigla, i istakla da je važno da se čuje glas Srbije u tim raspravama.
Njen odgovor Jovevoj i šire je signal da Srbija ne namerava da se povuče pred spoljnim pritiscima, već da će nastaviti da se bori za svoje interese i da se fokusira na unutrašnji razvoj i reforme. Ana Brnabić je time želela da ukaže na potrebu za poštovanjem suvereniteta i nezavisnosti Srbije, te da pozove strane zvaničnike da se ne mešaju u unutrašnje poslove zemlje.
Ovaj incident može se smatrati delom šireg trenda u kojem se Srbija suočava s izazovima u svojim odnosima sa EU, ali i s unutrašnjim pritiscima i očekivanjima građana. Srbija se i dalje bori za svoj put ka članstvu u EU, ali istovremeno nastoji da očuva svoj suverenitet i nezavisnost u donošenju odluka koje se tiču njene budućnosti. Brnabićina izjava može se smatrati pokušajem da se ojača nacionalni identitet i da se jasno stavi do znanja da Srbija ima svoja prava i interese koje ne namerava da dovede u pitanje pod pritiskom stranih faktora.
