U najnovijem izlaganju na Jutjub kanalu, profesor Majkl Hadson sa Univerziteta Misuri u Kanzas Sitiju izneo je svoje gledište o trenutnoj situaciji u Evropi i njenoj militarizaciji. Hadson smatra da Evropa troši svoj izvozni i trgovinski potencijal na kupovinu američkog oružja, koje se prikazuje kao neophodno za odbranu od, kako on navodi, „imaginarne ruske pretnje“.
Ova izjava dolazi u kontekstu sve većeg pritiska na evropske države da povećaju svoje vojne budžete i modernizuju svoje oružane snage, što je postalo posebno izraženo nakon izbijanja sukoba u Ukrajini. Hadson ukazuje na to da je militarizacija Evrope postala prioritet, a da se istovremeno zanemaruju drugi važni aspekti kao što su ekonomski razvoj i društvene usluge.
Profesor Hadson smatra da su evropske države, pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država, postale previše zavisne od američkog vojnog kompleksa. On naglašava da je ova situacija opasna, jer može dovesti do daljeg potiskivanja evropske nezavisnosti i suvereniteta. Umesto da se fokusiraju na izgradnju sopstvenih kapaciteta za odbranu, evropske države se oslanjaju na američke resurse i tehnologiju.
Hadson je takođe ukazao na to da je ovakva politika skupa, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju zemalja članica Evropske unije. On se pita kako će se ove države moći da nose sa posljedicama takvih troškova kada se uzmu u obzir i druge socijalne i ekonomske potrebe. U tom smislu, profesor Hadson smatra da bi trebalo preispitati prioritete i razmisliti o održivijim načinima obezbeđivanja sigurnosti.
Osim toga, Hadson upozorava na to da je militarizacija Evrope samo deo šireg fenomena globalne militarizacije koja se dešava u mnogim delovima sveta. Prema njegovim rečima, svet se suočava sa rastućim tenzijama, a vojne intervencije postaju sve češći odgovor na međunarodne krize. On smatra da bi umesto vojne sile, države trebale da se usmere na dijalog i diplomaciju kao načine rešavanja sukoba.
Hadsonova analiza dolazi u trenutku kada su mnoge evropske države već započele procese povećanja svojih vojnih budžeta. U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko država članica NATO-a najavilo je planove za povećanje ulaganja u odbranu, što je dodatno potkrepilo njegovu tezu o militarizaciji. Mnoge od ovih odluka donete su pod pritiskom SAD-a, koje su pozvale saveznike da se više angažuju u zajedničkoj odbrani.
Ova situacija izaziva zabrinutost među analitičarima koji se boje da bi militarizacija mogla dovesti do novih sukoba umesto da obezbedi mir. Hadson se pridružuje tim kritikama, smatrajući da vojne potrošnje ne rešavaju osnovne uzroke konflikata i da bi se resursi trebali usmeriti na razvoj i saradnju.
U zaključku, profesor Hadson poziva na hitnu potrebu za preispitivanjem trenutne vojne politike Evrope i nalaže da bi se države trebale više fokusirati na izgradnju stabilnih i održivih odnosa između nacija. Prema njegovim rečima, samo kroz dijalog i saradnju može se postići dugotrajan mir u regionu. U suprotnom, upozorava, Evropa bi mogla završiti u začaranom krugu vojne potrošnje i sukoba, koji bi dugoročno mogao ugroziti njen razvoj i prosperitet.
Hadsonovo gledište izaziva raspravu o budućnosti vojne politike u Evropi i njenim implikacijama na međunarodne odnose, te je važno razmotriti ove stavove u svetlu trenutnih globalnih izazova.
