Seizmološkinja Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta izjavila je da zemljotresi u severnom delu Srbije nisu česti, ali da njihova pojava nije iznenađujuća. Tokom prve nedelje maja registrovano je desetak zemljotresa, ali Mladenović naglašava da to ne ukazuje na mogućnost jačeg zemljotresa. Najjači zabeležen potres, magnitude 4,1 stepen po Rihteru, dogodio se u Bezdanu, severozapadnoj Bačkoj, koja je deo Panonskog basena i seizički je najmanje aktivna u Srbiji. To je zbog udaljenosti od glavnih izvora seizmičke energije kao što su Jadranska obala i Karpati.
Mladenović objašnjava da se rasedi koji generišu zemljotrese nalaze duboko ispod sedimenata Panonskog basena, što čini ovakve događaje retkim, ali ne i neočekivanim. Nakon glavnog potresa u Bezdanu, javili su se slabiji potresi, što je tipično za naknadne udare. Oslobođena energija se preraspodeljuje na okolne rasede, što može izazvati manje potrese. U Srbiji, kada nakon zemljotresa magnitude četiri ili pet usledi serija slabijih udara, to obično znači smirivanje tla.
Mladenović se takođe osvrnula na to da zemljotresi nastaju usled oslobađanja tektonske energije akumulirane u zemljinoj kori. Kada se dostigne maksimum, dolazi do njenog oslobađanja, što stvara zemljotres. Ponekad se energija oslobađa bez osećajnih potresa, ali kada su pomeranja veća, dolazi do seizmičkih udara. Iako je teško predviđati vreme i mesto zemljotresa, seizmolozi mogu proceniti potencijalnu seizmičku opasnost na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda.
Ona je istakla da je šteta koju zemljotresi mogu izazvati često rezultat starosti objekata i neadekvatne gradnje. Moderne zgrade se projektuju uzimajući u obzir seizmičnost područja, dok starije zgrade ili one koje ne poštuju građevinske standarde mogu biti u opasnosti. Takođe, Mladenović je naglasila da je najjači instrumentalno registrovani zemljotres u Srbiji bio onaj na Kopaoniku 1980. godine, sa magnitudom 5,9.
Edukacija stanovništva o pravilnom ponašanju tokom zemljotresa je veoma važna. Mladenović naglašava da, iako u Srbiji ne može doći do potresa koji bi masovno rušio objekte, panika može dovesti do opasnih situacija. Ljudi treba da ostanu pribrani i sačekaju da potres prođe.
Kao zaključak, Mladenović je ukazala na to da su geološki procesi na Zemlji danas isti kao pre desetina hiljada godina, a da se povećano interesovanje javnosti i brza dostupnost informacija često pogrešno tumače kao povećana seizmička aktivnost. Na pitanje o ljudskom uticaju na zemljotrese, Mladenović je odgovorila da su takve tvrdnje „u domenu naučne fantastike“, jer bi za izazivanje razornog zemljotresa bila potrebna ogromna količina energije daleko izvan ljudskih mogućnosti.
