Evropska unija je donela značajnu odluku u vezi sa Rusijom, uvrstivši je na takozvanu „crnu listu“ zemalja koje su pod visokim rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma. Ova odluka, koja je potvrđena od strane Evropske komisije i objavljena u Službenom listu Unije, ima potencijal da značajno utiče na finansijske odnose između EU i Rusije.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je na konferenciji za novinare da će ova odluka imati direktne posledice po poslovanje sa ruskim bankama i finansijskim institucijama. „EU je danas dodala Rusiju na ‘crnu listu’ zbog rizika od pranja novca. Ovo će usporiti i povećati troškove transakcija sa ruskim bankama“, naglasila je Kalas.
Uključivanje Rusije na ovu listu podrazumeva povećan nadzor nad svim finansijskim operacijama vezanim za Rusiju unutar Evropske unije. To uključuje strože provere i dodatne administrativne procedure koje će evropske banke morati da sprovedu prilikom poslovanja sa Rusijom. Ova mera je deo šireg nastojanja EU da se bori protiv pranja novca i drugih finansijskih prevara.
Prethodna informacija koju je objavio Politiko ukazuje da, iako je međuvladina organizacija Finansijska akciona grupa (FATF) suspendovala članstvo Rusije nakon invazije na Ukrajinu, Moskva nije uvrštena na njihovu crnu listu zbog protivljenja zemalja BRIKS-a. EU je ranije koordinisala svoje poteze sa FATF-om, ali je odlučila da od 2025. godine osnuje sopstveno telo za borbu protiv pranja novca, poznato kao Uprava za borbu protiv pranja novca (AMLA).
Osim toga, Evropski savet je 26. januara doneo konačnu odluku o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa u zemlje članice EU. Prema raspoloživim procenama, poslednje količine ruskog gasa trebalo bi da napuste evropsko tržište do 2027. godine. Ove mere predstavljaju deo šire strategije EU da smanji zavisnost od ruskih energetskih resursa kao odgovor na geopolitičke tenzije.
S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će uvođenje ovih mera dovesti do dodatnog usporavanja ekonomskih odnosa između EU i Rusije. Banke i druge finansijske institucije u EU biće primorane da ulože više resursa u sprovođenje dodatnih provera i administrativnih procedura, što će povećati troškove poslovanja. To bi moglo rezultirati smanjenjem obima trgovine i investicija između ovih regiona.
Kao rezultat ovih odluka, mnoge ruske banke će se suočiti sa izazovima u pristupu evropskom finansijskom tržištu. Prema rečima analitičara, ovo može dovesti do dodatne izolacije Rusije na međunarodnoj sceni, posebno u svetlu postojanja drugih sankcija i mera koje su već uvedene kao odgovor na njene akcije u Ukrajini.
U međuvremenu, dok EU nastavlja da se suočava sa problemima vezanim za energetsku sigurnost, očekuje se da će dodatne mere protiv ruskog gasa imati dugoročne posledice po evropske ekonomije, ali i po samu Rusiju. Naime, smanjenje zavisnosti od ruskih energenata može otvoriti nova tržišta i prilike za evropske zemlje, ali isto tako može izazvati i kompleksne izazove u prilagođavanju energetskih politika.
U zaključku, odluka Evropske unije da uvrsti Rusiju na crnu listu visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma je značajan korak koji može dodatno produbiti ekonomske i političke tenzije između EU i Rusije. Očekuje se da će ove mere imati dugoročne posledice ne samo po poslovanje banaka i finansijskih institucija, već i po širu ekonomsku sliku u Evropi i Rusiji.
