Viši sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda koji je reditelja i glumca Dragana Bjelogrlića osudio na uslovnu kaznu zatvora od šest meseci, sa rokom provere od dve godine, zbog nasilničkog ponašanja prema kolegi Predragu Antonijeviću. Ova presuda je rezultat incidenta koji se dogodio 23. avgusta 2021. godine u niškom hotelu „Ambasador“.
Prema izjavama svedoka, incident je počeo kada je Bjelogrlić, bez prethodne provokacije, prišao Antonijeviću s leđa i udario ga. Tokom svedočenja, Antonijević je ispričao da ga je Bjelogrlić ne samo udario, već ga je i vređao, preteći mu da će ga ubiti. On je naglasio da nije imao nikakvu komunikaciju s Bjelogrlićem nekoliko godina pre incidenta i da nije bilo sukoba sve do trenutka kada je Bjelogrlić napao.
Antonijević je detaljno opisao kako je situacija eskalirala, ističući da su kolege prisutne u tom trenutku pokušale da smire tenzije i razdvoje ih. Međutim, Bjelogrlić je ponovo napao, a incident je rezultirao fizičkim sukobom koji je završio na podu hotela. Antonijević je takođe naveo da na podu nije bilo udaraca tokom gušenja, što ukazuje na to da je situacija bila ekstremno napeta, ali nije došlo do ozbiljnijih povreda.
Bjelogrlić je tokom suđenja priznao da je došlo do sukoba, ali je tvrdio da je bio provociran od strane Antonijevića, koji ga je vređao. On je pokušao da izgradi odbranu na osnovu toga da je bio napadnut verbalno pre nego što je reagovao fizički. Ipak, sud je smatrao da njegovo ponašanje zaslužuje osudu, što je rezultiralo donesenom presudom.
Incident je zabeležen i na kamerama iz hotela, koje su prikazale kako Bjelogrlić prilazi Antonijeviću i napada ga. Ovi snimci su dodatno doprineli jačanju dokaza protiv Bjelogrlića, jer su jasno pokazali način na koji je napad izvršen.
Ova presuda dolazi u trenutku kada je Bjelogrlić već poznat kao istaknuta figura u svetu filma i pozorišta, sa brojnim ulogama i režijskim projektima koji su ostavili trag u srpskoj kinematografiji. Njegovo ponašanje na javnoj sceni sada je dovedeno u pitanje, a mnogi se pitaju kako će ova situacija uticati na njegovu karijeru u budućnosti.
Prva osnovna presuda i konačna odluka Višeg suda su izazvale različite reakcije u javnosti. Mnogi su osudili nasilje, dok su drugi bili zabrinuti zbog toga kako bi ovakvi incidenti mogli uticati na reputaciju umetnika. Pitanje nasilja u društvu, posebno među poznatim ličnostima, postaje sve aktuelnije, a ovaj slučaj može poslužiti kao primer za širu diskusiju o odgovornosti javnih ličnosti.
Pored pravnih posledica, Bjelogrlić se suočava i sa moralnim pitanjima koja se tiču njegovog ponašanja. Javnost očekuje da se umetnici ponašaju odgovorno i da budu uzor, a ovakvi incidenti mogu značajno narušiti sliku o njima. U tom kontekstu, postavlja se pitanje kako će Bjelogrlić pokušati da se rehabilituje i vrati u društvo koje ga je prethodno smatralo uzorom.
Na kraju, ovaj slučaj naglašava važnost prevencije nasilja i potrebu za dijalogom o tom problemu. Umetnici, kao javne ličnosti, imaju moć da utiču na društvo i treba da koriste tu moć za promovisanje pozitivnih vrednosti. Očekuje se da će ovaj incident poslužiti kao podsticaj za sve one u industriji da razmotre svoje ponašanje i posledice koje ono može imati na druge.
