Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji se i dalje oko polovine stanova, od ukupnog broja prodatih nekretnina, kupuje za keš, odnosno direktnim prenosom novca sa računa na račun. U takvim slučajevima nema bankarskog kredita, što već nekoliko godina izaziva pitanja među javnošću o tome ko su ljudi koji kupuju stanove za keš. Prema pisanju „Blica“, odgovori su podeljeni u tri osnovne grupe.
Mnogi građani Srbije se pitaju ko su ti ljudi i odakle im toliki keš za kvadrate, s obzirom na to da cene stanova u Beogradu retko padaju ispod 2.500 evra po kvadratu, a često idu i preko 5.000 evra. Stručnjaci za nekretnine ističu da je prva pomisao većine na sumnjiv kapital, ali se pokazuje da se radi o drugačijem profilu ljudi u odnosu na prosečnog kupca nekretnina u Srbiji.
Većina kupaca koji plaćaju keš su ljudi iz dijaspore, pri čemu prednjače oni koji žive i rade u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Ovi kupci ne drže novac u stranim bankama, uprkos niskim kamatama, već ga investiraju u nekretnine u Srbiji. Ova praksa dovela je do povećanja potražnje za stanovima, posebno u urbanim sredinama.
Pored dijaspore, postoji i model „lančane ili vezane kupovine“. U ovom slučaju, neko proda nasleđenu nekretninu, kao što je kuća ili plac na periferiji, koji je dobio na vrednosti zbog širenja infrastrukture. Taj novac se zatim odmah reinvestira u dve manje nekretnine, obično za decu. Jedna od tih nekretnina se izdaje, dok se druga ustupa detetu ili se takođe iznajmljuje dok dete ne odseli. Ovaj model kupovine omogućava porodicama da diversifikuju svoja ulaganja i obezbede nekretnine za buduće generacije.
Još jedna značajna grupa keš kupaca su zaposleni u IT sektoru i menadžeri u velikim kompanijama. Ovi pojedinci akumuliraju dovoljno sredstava da kupe stan odjednom, čime izbegavaju bankarske procedure i dodatne troškove obrade kredita. Ova tendencija sve više doprinosi rastu cene nekretnina, posebno u urbanim sredinama gde je potražnja visoka.
Što se tiče lokacija, stanovi za keš se najviše kupuju u najvećim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad. U Beogradu, najpopularnije oblasti za kupovinu nekretnina su Beograd na vodi, Novi Beograd i Vračar. Međutim, u poslednje vreme primetan je rast interesovanja za stanove na Zlatiboru i Kopaoniku, što ukazuje na to da kupci traže i odmore i investicije u nekretnine van gradskih središta.
Ova pojava kupovine nekretnina za keš postavlja važna pitanja o transparentnosti tržišta nekretnina u Srbiji. Stručnjaci smatraju da bi vlasti trebalo da obrate pažnju na ovaj trend kako bi se osiguralo da se nelegalni kapital ne infiltrira u tržište. Takođe, postoje zabrinutosti da bi visoke cene nekretnina mogle otežati pristup stanovanju mladim ljudima i porodicama sa prosečnim primanjima.
U svakom slučaju, situacija sa kupovinom stanova za keš u Srbiji ukazuje na kompleksne ekonomske i društvene faktore koji oblikuju tržište nekretnina. Sa rastućim interesovanjem za investiranje u nekretnine, kako od strane dijaspore, tako i od domaćih kupaca, tržište će verovatno nastaviti da se razvija, ali će takođe zahtevati pažnju i regulaciju kako bi se obezbedila pravičnost i stabilnost.
