Danas se u Srbiji obeležava Sveti Nikola, jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnoj veroispovesti. Ovaj dan ima posebno mesto u srcima mnogih Srba, jer je Nikoljdan najbrojnija krsna slava u zemlji. Tradicionalno, fraza „pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste“ odražava značaj ovog praznika u svakodnevnom životu.
Sveti Nikola je poznat kao zaštitnik putnika, moreplovaca, trgovaca, ali i kao čudotvorac koji pomaže u teškim trenucima. Mnogi vernici danas izgovaraju molitve Svetom Nikoli, tražeći njegovu pomoć u različitim aspektima života, uključujući isceljenje, mir u duši, sreću, zdravlje, dobar brak i blagostanje u porodici. U mnogim domovima se na ovaj dan okupljaju porodice, a zajednički ručak ili večera često uključuju posebne specijalitete.
Molitva Svetom Nikoli, koja se može izgovoriti na Nikoljdan, sadrži snažne reči koje izražavaju duboku veru i nadu. Ona poziva Svetog Nikolu da bude zaštitnik i posrednik kod Boga, moleći ga za pomoć i blagoslov. U ovoj molitvi, Sveti Nikola se oslovljava kao „svehvalni i svečesni arhijerej“ i „veliki čudotvorac“, a vernici traže njegovu zaštitu od različitih nevolja, kao što su gladi, potresi, požari i druge opasnosti.
U molitvi se ističe da je Sveti Nikola izvor čudesa i da je njegov zagovor važan za spasenje duša i tela. Veruje se da on može pomoći u pronalaženju posla, kao i obezbeđivanju novčane pomoći. Ova duhovna tradicija duboko je ukorenjena u srpskom narodu, a Sveti Nikola se često doživljava kao simbol nade i podrške.
Osim molitvi, Sveti Nikola se obeležava i raznim običajima. U mnogim domovima se pripremaju specijaliteti, a posebno su popularni kolači i poslastice koje se pripremaju za ovu priliku. Porodice se okupljaju, razmenjuju poklone i uživaju u zajedničkom druženju, što dodatno jača porodične veze i tradiciju.
Ovaj dan je prilika za okupljanje, ali i za razmišljanje o duhovnim vrednostima. Mnogi ljudi koriste Nikoljdan kao priliku da se osvrnu na svoje živote i izraze zahvalnost za sve blagoslove koje su primili. Takođe, mnogi vernici se trude da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, što dodatno oslikava duh Svetog Nikole kao zaštitnika i pomagača.
Prema nekim izvorima, Sveti Nikola je živeo u 4. veku u gradu Mira, a kasnije su njegovi mošti prenete u Bari, gde su postale predmet štovanja. Njegova popularnost raste vekovima, a u mnogim delovima sveta se obeležava kao zaštitnik dece i mornara. U Srbiji, tradicija slavljenja Svetog Nikole je duboko ukorenjena, a njegovo ime se često pominje u pesmama, pričama i narodnim običajima.
Iako se Sveti Nikola obeležava na različite načine širom sveta, srpska tradicija je jedinstvena i bogata. Danas, mnogi Srbi, bez obzira na to gde se nalaze, slave Svetog Nikolu sa ljubavlju i poštovanjem, čuvajući uspomenu na ovog velikog sveca.
Sveti Nikola predstavlja simbol nade, ljubavi i zajedništva, a obeležavanje ovog dana jača porodične i društvene veze. Verovanje u njegovu zaštitu i pomoć nastavlja da inspiriše nove generacije, a tradicija slavljenja Svetog Nikole će se sigurno prenositi i u budućnosti.
