Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović izjavio je da se svi korisnici gasa mogu pripremiti na poskupljenje, ali je naglasio da će to povećanje biti ograničeno na najviše 10 procenata. Ova informacija dolazi u trenutku kada se očekuje da će računi za gas od novembra postati znatno veći. Prema novim tarifama, cena kilovat-sata gasa biće 4,54 dinara, dok će sa PDV-om iznositi 5,02 dinara.
Bajatović je pojasnio da će poskupljenje za prosečnog korisnika, koji troši oko 2.100 kilovat-sati gasa mesečno, iznositi oko 850 dinara. U slučaju da potrošnja iznosi 400 kubika, povećanje će biti nešto više od 1.600 dinara, u zavisnosti od stvarne potrošnje. Važno je napomenuti da će ova odluka stupiti na snagu 1. novembra, a prva faktura sa novim cenama biće izdata od 1. decembra.
Bajatović je istakao da je cilj da poskupljenje ostane unutar granica koje su podnošljive za potrošače. Ovaj potez dolazi usred šireg konteksta ekonomskih izazova sa kojima se Srbija suočava, a koji uključuju i rastuće troškove energenata u celoj Evropi.
Osim što se očekuje poskupljenje gasa, u Srbiji je doneta i odluka o smanjenju rata stambenih kredita za više od 100.000 građana. Ova mera je rezultat nedavne odluke Narodne banke Srbije (NBS), koja ima za cilj da olakša teret građanima koji su uzeli kredite u uslovima rasta kamatnih stopa. Ova odluka je dobrodošla vest za mnoge porodice koje se bore sa finansijskim izazovima, s obzirom na to da će smanjenje rata omogućiti lakše plaćanje dugova i ublažiti pritisak na budžete domaćinstava.
U međuvremenu, istraživanje je pokazalo da su Srbi postali evropski šampioni po broju radnih sati nedeljno. Podaci otkrivaju da prosečni radnik u Srbiji radi više od 41 sat nedeljno, što je znatno više od evropskog proseka. Ova informacija je izazvala različite reakcije u javnosti, gde se postavlja pitanje o ravnoteži između rada i privatnog života, kao i o uslovima rada u Srbiji.
U svetlu svih ovih promena, građani Srbije suočavaju se sa brojnim izazovima, počevši od poskupljenja energenata, preko stambenih kredita, do radnih uslova. Mnogi se pitaju kako će se ova situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na svakodnevni život. Dok se vlasti trude da pruže rešenja, ostaje da se vidi kako će građani reagovati na ove promene i koje će mere preduzeti kako bi se prilagodili novonastalim okolnostima.
U zaključku, trenutna situacija u Srbiji zahteva pažljivo praćenje i analizu. Poskupljenje gasa, smanjenje stambenih kredita i visoki broj radnih sati predstavljaju značajne aspekte svakodnevnog života građana. Dok vlasti nastoje da balansiraju između ekonomskih pritisaka i potreba građana, važno je da se nastavi dijalog kako bi se pronašla održiva rešenja za sve izazove koji su pred nama. U ovom kontekstu, transparentnost i komunikacija sa javnošću igraju ključnu ulogu u očuvanju poverenja građana prema institucijama.
