Od prvog novembra 2023. godine, građani Srbije suočiće se sa značajnim poskupljenjem energenata, jer će struja i gas poskupeti, a nova cena struje biće za 9,28 odsto viša. Ovaj potez donet je na sednici Skupštine Akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije, koja je održana 26. septembra, a saglasnost na ovu odluku dala je Agencija za energetiku Republike Srbije 28. septembra.
Prema novom cenovniku, najjeftiniji kilovat-čas električne energije u zelenoj zoni, koji se obračunava za potrošnju do 350 kWh, biće 2,277 dinara, dok je trenutna cena 2,084 dinara. Skupi kilovat-čas u istoj zoni poskupljuje sa 8,336 dinara na 9,109 dinara. Kada potrošnja domaćinstva pređe 350 kWh, prelazi se u plavu zonu, gde će cena jeftinog kilovat-časa porasti sa 3,126 dinara na 3,416 dinara, a skupi kilovat-čas će poskupeti sa 12,504 na 13,6638 dinara.
U crvenoj zoni, koja se primenjuje na potrošnju preko 1.600 kWh, cena jeftinog kilovat-časa će porasti sa 6,252 dinara na 6,8319 dinara, dok će skupi crveni kilovat-čas poskupeti sa 25,008 na 27,3276 dinara. Ova povećanja cene električne energije dodatno opterećuju građane, koji se već suočavaju sa rastućim troškovima života.
Osim struje, od 1. novembra poskupljuje i gas za 10 odsto. Direktor „Srbijagasa“ potvrdio je da će nova cena energenta imati značajan uticaj na račune građana, a očekuje se da će poskupljenje gasovoda dodatno opteretiti domaćinstva i privredu. Ova povećanja dolaze u trenutku kada je inflacija već visoka, a građani se bore sa svakodnevnim troškovima.
Međutim, država je najavila dodatnu zaštitu za energetski ugrožene kupce, pružajući im mogućnost da podnesu zahtev za pomoć. Ova inicijativa dolazi u svetlu povećanih troškova i naglašava potrebu za zaštitom najranjivijih grupa u društvu. Građani će moći da se prijave za dodatnu pomoć koja će im olakšati plaćanje računa za struju i gas.
Podsećajući na planove Međunarodnog monetarnog fonda, koji u okviru aranžmana sa Srbijom zahteva još jedno poskupljenje energenata, najavljeno je da će do 1. maja 2024. godine doći do novog povećanja cena, od najmanje 8 odsto za struju i 10 odsto za gas. Ove mere su deo šireg plana reformi i prilagođavanja tržištu, što dodatno zabrinjava građane koji se suočavaju sa sve težim ekonomskim uslovima.
Dok se pripremaju za nova poskupljenja, građani su zabrinuti zbog budućnosti svojih finansija. Mnogi se pitaju kako će moći da pokriju troškove osnovnih životnih potreba, s obzirom na to da se životni standard smanjuje. U isto vreme, država pokušava da pronađe rešenja za stabilizaciju tržišta energenata i zaštitu najugroženijih.
U narednim mesecima, očekuje se da će se ova situacija dodatno komplikovati, jer se inflacija nastavlja i pritisci na budžete domaćinstava postaju sve intenzivniji. Građani će morati da preispitaju svoje potrošačke navike i pronađu načine kako da se prilagode novim cenama, dok će država morati da pruži efikasnu podršku onima koji su najteže pogođeni ovim promenama.
U svetlu svih ovih promena, ostaje da se vidi kako će građani reagovati na nova poskupljenja i kakve će mere biti preduzete da se ublaže posledice na domaćinstva i privredu. U svakom slučaju, predstojeći meseci donose značajne izazove za sve u Srbiji.
