Francuska modna kuća Hermès nastavlja da podiže lestvicu kada je reč o kontroli svojih najpoželjnijih proizvoda, posebno legendarne Birkin torbe. Prema istraživanju francuske modne publikacije Glitz, zaposleni u ovom brendu navodno pretražuju adrese potencijalnih kupaca kako bi utvrdili da li žive na „dovoljno prestižnim“ lokacijama. Ova praksa podrazumeva i detaljno pregledanje društvenih mreža kupaca, što svedoči o sve većoj selektivnosti u pogledu ko može postati vlasnik ovog statusnog simbola.
Izveštaji sugerišu da Hermès ne prestaje sa nadzorom ni nakon kupovine. Ukoliko zaposleni primete da je neko od kupaca ponudio Birkin torbu na preprodaju putem društvenih mreža, taj kupac, zajedno sa prodavcem, može biti stavljen na „crnu listu“. Novinar Lui Pisano je na društvenoj mreži X (bivši Twitter) istakao da Hermès prati svoje klijente, a preprodaja torbi može dovesti do trenutnog „bana“.
Ovaj proces selektivne prodaje nije nov i već godinama se spekuliše da do Birkin torbe nije lako doći, čak ni uz obezbeđena sredstva. Potencijalni kupci često moraju da izgrade odnos sa prodajnim savetnikom i steknu istoriju kupovine pre nego što im se uopšte ponudi mogućnost da kupe Birkin ili Kelly torbu. Cena Birkin torbe obično se kreće od 10.000 funti, dok neki insajderi tvrde da kupci pre toga često potroše oko 10.000 dolara na druge proizvode, kao što su šalovi, cipele i odeća, kako bi dobili priliku da kupe osnovni model. Za specijalne i limitirane serije spominju se iznosi čak do 200.000 dolara potrošnje na druge artikle. Čak i kada dobiju priliku za kupovinu, kupci često dobijaju samo jedan model torbe, bez mogućnosti izbora boje ili dodataka.
Jedan prodajni savetnik je u razgovoru za Glitz izjavio: „Svaki novi klijent automatski je osumnjičeni.“ Pored toga, prodavci navodno procenjuju kupce na osnovu njihovog ponašanja, odeće, pa čak i satova koje nose. Na primer, satovi brendova kao što su Audemars Piguet i Richard Mille se smatraju pozitivnim signalima, dok se upadljivi Rolex gleda s više sumnje.
Ovakav način prodaje izazvao je pravne probleme za Hermès. Dvoje klijenata iz Kalifornije, Tina Kavaleri i Mark Glinoga, podneli su u martu 2025. grupnu tužbu protiv kompanije. Optužili su brend da ih primorava da kupuju skupe „sporedne“ proizvode kako bi dobili šansu da kupe Birkin torbu, a tužba je uključivala i optužbe za nepoštene poslovne prakse i antimonopolsko ponašanje. Međutim, Hermès je u sudskom dokumentu negirao te optužbe, tvrdeći da ne traži kupovinu drugih proizvoda kao uslov. U septembru 2025. godine, slučaj je odbačen.
Birkin torba ima fascinantnu istoriju. Nastala je 1983. godine nakon što se Džejn Birkin požalila tadašnjem šefu Hermèsa, Žan-Luiju Damasu, da ne može pronaći torbu idealne veličine. Zajedno su skicirali dizajn koji je postao jedan od najtraženijih modnih dodataka na svetu. Iako se u početku mogla kupiti bez ikakvih problema, potražnja se značajno povećala nakon finansijske krize 2008. godine, kada su cene limitiranih izdanja počele da dostižu astronomske visine.
Cene Birkin torbi na aukcijama dodatno doprinose njihovom statusu. Originalna torba Džejn Birkin prodata je u julu 2025. godine u pariskom Sotheby’su za neverovatnih 10,1 milion dolara. Najskuplji modeli, poput Himalaya Birkin i Diamond Birkin, redovno se prodaju za desetine ili stotine hiljada dolara, zavisno od njihove retkosti i materijala.
Ova situacija ukazuje na to koliko je Birkin torba postala više od običnog modnog dodatka – ona je postala simbol statusa, a proces njenog sticanja odražava složenost i ekskluzivnost koju brend Hermès neguje.
