Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa potpisale su deklaraciju koja poziva međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini i njenim naporima za postizanje trajnog mira. U isto vreme, u dokumentu se naglašava potreba za održavanjem i pojačavanjem sankcija protiv Rusije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nije potpisao ovu deklaraciju, što je izazvalo određene reakcije.
U deklaraciji, koja je objavljena na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međunarodna zajednica se poziva da pruži veću podršku Ukrajini u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet. Takođe, u dokumentu se apeluje na sve zemlje da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije.
U učesnicima samita, koji se održao u Odesi, podržana je ideja da Ukrajina treba da nastavi svoj put ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u. U deklaraciji se naglašava da je članstvo u NATO najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu. Takođe, istaknuta je važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.
Osim toga, učesnici su pozvali međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije, posebno u bankarskom i energetskom sektoru. Ove sankcije bi trebale da obuhvate ograničenja cena nafte i drugih resursa koje koristi Rusija, kako bi se umanjili njeni kapaciteti za nastavak rata protiv Ukrajine.
U deklaraciji se takođe podržavaju međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala koji bi razmatrao zločine agresije koje je Rusija počinila protiv Ukrajine. Učesnici su se dogovorili da će raditi zajedno na sprečavanju hibridnih pretnji i da će sledeći sastanak zemalja učesnica biti održan na nivou relevantnih agencija u Odesi.
Tokom samita, razgovaralo se i o proširenju podrške energetskom sistemu Ukrajine, s posebnim fokusom na angažovanje privatnog sektora u obezbeđivanju neophodne opreme i finansiranja. Ove mere su od ključnog značaja za stabilnost energetskog sektora Ukrajine, posebno s obzirom na trenutne izazove s kojima se zemlja suočava.
Na Četvrtom samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa, pored predsednika Srbije, prisustvovali su i drugi visoki zvaničnici, uključujući predsednicu Moldavije Maju Sandu, predsednika Rumunije Nikušora Dana, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, bugarskog premijera Rosena Željazkova, predsednicu albanskog parlamenta Elizu Spiropali, prvog potpredsednika Vlade Severne Makedonije Izeta Međitija i slovenačku ministarku spoljnih i evropskih poslova Tanju Fajon.
Predsednik Vučić je nakon samita izjavio da Srbija nije bila pod pritiskom da potpiše deklaraciju, te da se u njoj i dalje nalaze sankcije protiv Rusije, što je bio glavni razlog zašto Srbija nije potpisnica. Ova izjava dodatno naglašava složenu poziciju Srbije u kontekstu međunarodnih odnosa i njene politike prema Rusiji.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i rat u Ukrajini, ovaj samit predstavlja važan korak u jačanju saradnje među zemljama Jugoistočne Evrope i reafirmaciji podrške Ukrajini. Očekuje se da će dalji koraci u ovoj inicijativi doprineti stabilnosti regiona i unaprediti strategije za suočavanje sa pretnjama koje potiču iz Rusije. U ovom kontekstu, međunarodna zajednica igra ključnu ulogu u obezbeđivanju mira i bezbednosti u regionu.
