Većina srednjoškolaca u Srbiji ima ambiciju da nastavi svoje obrazovanje, s obzirom na to da 67% njih planira da upiše željeni fakultet ili višu školu. Ovi podaci proizašli su iz istraživanja sprovedenog među 1.805 mladih krajem prošle godine, koje je osvetlilo njihov stav prema tržištu rada i očekivanjima od poslodavaca. Istraživanje ukazuje na snažnu orijentaciju mladih prema visokom obrazovanju kao osnovi za buduću karijeru, ali istovremeno otkriva i izazove s kojima se suočavaju.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da zadovoljstvo trenutnim znanjem varira među mladima. Oko dve trećine ispitanika smatra da poseduju adekvatna znanja za željeni posao, ali mnogi izražavaju nezadovoljstvo pripremom za tržište rada. Učesnici koji su već zaposleni imaju bolju predstavu o radnim zadacima i očekivanjima poslodavaca zahvaljujući stečenom iskustvu.
Istraživanje je takođe pokazalo da većina mladih doživljava prelaz iz obrazovanja u poslovni svet kao stresan. Više od polovine ispitanika nije zadovoljno podrškom obrazovnog sistema u ovom procesu. Žene i stariji ispitanici, posebno oni u grupi od 20 do 28 godina, izražavaju veću zabrinutost i nezadovoljstvo podrškom, što može ukazivati na dodatne pritiske sa kojima se suočavaju. Glavni uzroci stresa uključuju neodlučnost pri izboru zanimanja i nedostatak organizacionih veština. Dok su srednjoškolci fokusirani na upis na fakultet, zaposleni se suočavaju sa stresom oko izbora karijere.
Nezadovoljstvo podrškom proističe iz nedostatka poslovnih veština, poteškoća u pronalaženju zaposlenja i niskih finansijskih nadoknada za početna radna iskustva. Istraživanje je identifikovalo rešenja kao što su jačanje saradnje između obrazovnih institucija i poslodavaca, razvoj obuka i prilika za zapošljavanje bez prethodnog iskustva, kao i pružanje adekvatne podrške mladima u tranziciji na tržištu rada.
Očekivanja mladih od poslodavaca su jasna. Mladima su najvažniji faktori kao što su finansijska sigurnost, dobri međuljudski odnosi, stabilnost radnog mesta i benefiti u skladu sa njihovim učinkom. Takođe, značajnu pažnju pridaju broju slobodnih dana i ličnom zadovoljstvu poslom. S druge strane, poslodavci vrednuju odgovornost, pouzdanost, poštovanje pravila i procedura, kao i sposobnost za timski rad.
Interesantno je da je velik deo mladih spreman da uloži dodatni trud ukoliko poslodavci pokažu da cene njihov rad, što ukazuje na potrebu za međusobnim razumevanjem i prilagođavanjem. Mladi traže poslodavce koji prepoznaju njihove vrednosti, dok poslodavci očekuju posvećenost i disciplinu.
Prilikom izbora poslodavca, veliki procenat mladih ne bi radio u kompanijama gde postoji nesklad između promovisanog imidža i realnih uslova rada. Čak 46% ispitanika bi prihvatilo nižu zaradu u kompanijama koje neguju prave vrednosti, dok se deo ispitanika još uvek ne može odlučiti po ovom pitanju.
Ključni faktori koji utiču na atraktivnost poslodavaca uključuju dobar odnos prema zaposlenima, mogućnosti za napredovanje i finansijske uslove. Vrednosti koje mladi najviše cene su poštovanje i dobrobit zaposlenih. Mlađi ispitanici više cene poslodavce koji se fokusiraju na društvenu odgovornost, ekološke inicijative i dugoročnu stabilnost, dok stariji i žene stavljaju veći naglasak na stručnost i profesionalni razvoj.
Na kraju, iako većina mladih optimistično gleda na svoju buduću karijeru, neki izražavaju zabrinutost zbog izazova sa kojima se suočavaju. Glavni strahovi se odnose na pronalaženje posla u struci, neizvesnu budućnost, nedostatak prilika za početnike i prisustvo nepotizma. Ove bojazni ukazuju na strukturne probleme na tržištu rada, dok stariji ispitanici često pokazuju realističniji, ponekad čak i pesimističniji stav prema mogućnostima zapošljavanja.
