U toku je suđenje u Višem sudu u Beogradu po tužbi ranjenog dečaka J. D. protiv Koste, koji je 3. maja 2023. godine izvršio težak zločin u svojoj školi „Vladislav Ribnikar“. Psihijatar Aneta Lakić, član komisije veštaka, izjavila je da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina, iako je postojala kratkotrajna ometenost svesti. Iako se Kosta ne seća određenih trenutaka, Lakić smatra da je njegovo ponašanje bilo planirano i kontrolisano.
Tokom suđenja, Lakić je objasnila da je Kosta unapred planirao napad, određujući vreme kada će njegovo odelenje biti u učionici istorije, koja se nalazila najbliže ulaznim vratima. Njegove akcije su bile automatizovane i veoma dobro izvedene. Kada su ga pitali o njegovim osećanjima tokom zločina, Kosta je naveo da se nije fokusirao na krv, već na to da puca u decu.
Psihijatar je istakla da je Kosta bio koncentrisan na decu iz svog odelenja, iako je imao spisak drugih meta. Kada je ispraznio šanžer, Kosta se uznemirio, ali je nastavio sa napadom, što ukazuje na to da nije bio u afektu. U jednom trenutku je postao svestan okoline, kada je primetio čoveka s detetom s posebnim potrebama, što dodatno sugeriše da je imao kontrolu nad svojim postupcima.
Advokat Marine Ivelje, zastupnik J. D., postavio je pitanje o Kosti i njegovom razumevanju bolova koje je prouzrokovao porodicama žrtava. Lakić je odgovorila da Kosta nije razmišljao o posledicama svojih dela za porodice, već je bio fokusiran na sebe i verovao da neće biti krivično odgovoran zbog svoje mladosti.
Tokom ispitivanja, Kosta je rekao da se nadao da će dobiti doživotnu kaznu, ali se nije uzrujavao kada je saznao za broj žrtava. Psihijatar je primetila da Kosta pokušava da minimizira svoje delovanje i da se zaštiti od odgovornosti. Na primer, kada su ga pitali o neugodnim situacijama, on je često tražio da prekine razgovor, što ukazuje na njegovu sposobnost da se zaštiti.
U vezi sa njegovom porodicom, Kosta je rekao da se oseća kao da je „ukleta“. Njegovi odnosi sa roditeljima su problematični, a Lakić je navela da nisu uzimali anamnezu njegovih roditelja jer bi to moglo da skrene fokus sa Koste i njegovih dela. Psihijatar je takođe istakla da Kosta nije pokazivao simptome psihičkih poremećaja, iako su mnogi učenici koji su izvršili slične zločine u školama bili psihički zdravi.
U toku suđenja, psiholog Sonja Pantović je navela da su testovi pokazali da Kosta nije psihotičan, ali da postoje znaci potisnutog besa i ljutnje. Iako je Kosta sposoban da rasuđuje, ne poštuje moralne norme i ne pokazuje kajanje za svoje postupke. Njegovo ponašanje i reakcije ukazuju na to da nije razvio adekvatne mehanizme suočavanja sa situacijama.
Advokat Ivelja je tražila dodatne izveštaje o Kosti i njegovom zdravstvenom stanju kako bi se utvrdilo da li je bio sposoban da upravlja svojim postupcima tokom zločina. Međutim, sud je odbio ove zahteve i završio suđenje. Odluka o tužbi J. D. biće dostavljena u pisanom obliku.
Ovaj slučaj izaziva veliku pažnju javnosti i postavlja pitanja o odgovornosti, mentalnom zdravlju i mladima u savremenom društvu. Kroz svedočenja stručnjaka, jasno je da Kosta nije bio samo pasivni učesnik, već je delovao s jasnošću i namerom, što dodatno otežava razumevanje njegovih motiva i posledica koje su proizašle iz njegovih dela.
