Japan je peta najveća ekonomija sveta, sa nominalnim bruto domaćim proizvodom (BDP) od 4.026.210,82 miliona dolara, što ga čini važnim igračem na globalnoj ekonomskoj sceni. S obzirom na njegov visoki nivo tehnološkog razvoja i prisustvo značajnih kompanija poput Tojote, Sonija, Micubišija i Hitačija, Japan predstavlja ogroman potencijal za ekonomsko partnerstvo sa Srbijom. U svetlu ovih mogućnosti, poseta predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ovoj dalekoj zemlji ima poseban značaj.
Jedna od glavnih prednosti Japana je njegov stabilan bankarski sektor i razvijeno tržište kapitala. Stopa nezaposlenosti u Japanu kreće se između 2,5% i 3%, što ga čini jednim od lidera među razvijenim zemljama. Ova niska stopa nezaposlenosti ukazuje na visoku potražnju za radnom snagom, ali Japan se suočava i sa izazovima starenja stanovništva, što podstiče kompanije da zapošljavaju više žena i ulažu u automatizaciju.
Tokom posete, Vučić se osvrnuo na uspeh srpskog paviljona na Svetskoj izložbi u Osaki, koji je do sada privukao više od 800.000 posetilaca. On je istakao da je ovo prilika za Srbiju da predstavi svoj identitet, inovacije i potencijale. „Svaki gost je dokaz da Srbija ima šta da ponudi svetu“, rekao je Vučić, naglašavajući da je paviljon simboličan most između Istoka i Zapada, kao i između EXPO 2025 u Osaki i EXPO 2027 u Beogradu.
Japan je poznat kao svetski lider u industrijskoj proizvodnji, posebno u sektorima kao što su automobilska industrija, elektronika, mašinstvo i robotika. U globalnoj proizvodnji industrijskih robota, Japan zauzima značajan udeo od oko 38%, postavljajući visoke standarde u automatizaciji. Kompanije kao što su Fanuk, Jaskava Elektrik i Kavasaki Robotiks vodeći su proizvođači robota, dok Tojota koristi više od 1.500 robota na svakih 10.000 radnika, što je najviši stepen robotizacije na svetu.
Japan takođe ulaže značajna sredstva u istraživanje i razvoj, oko 3,7% svog BDP-a, što omogućava japanskim kompanijama da budu pioniri u tehnologiji, zdravstvu, energetici i drugim ključnim sektorima. Ovi napori doprinose jačanju inovativnosti u zemlji, a japanski univerziteti i naučni instituti imaju ključnu ulogu u svetskoj nauci, posebno u oblastima kao što su nanotehnologija i biotehnologija.
Stabilnost japanske ekonomije ogleda se i u visokom suficitu na tekućem računu platnog bilansa, koji je u 2024. godini iznosio oko 30 biliona jena. Ovaj suficit proizašao je iz izvozne dobiti, stranih investicija i značajnog ulaganja u globalna finansijska tržišta. Kao rezultat toga, Japan je jedan od najvećih svetskih kreditora, odmah nakon Nemačke, sa značajnim količinama stranih obveznica, uključujući američke, što mu omogućava značajan uticaj u međunarodnim finansijama.
Vučićeva poseta Japanu otvara vrata za jačanje bilateralnih odnosa i potencijalno povećanje stranih investicija u Srbiji. S obzirom na to da Japan traži načine da se nosi sa starenjem stanovništva i smanjenjem radne snage, Srbija može postati zanimljiv partner za japanske kompanije koje žele da prošire svoje operacije u Evropi.
U zaključku, poseta predsednika Vučića Japanu predstavlja značajnu priliku za Srbiju da iskoristi potencijale japanske ekonomije i tehnologije. S obzirom na snažne veze između dva naroda i zajedničke interese, postoji mogućnost za razvoj dugoročnog i plodnog partnerstva koje će doprineti ekonomskoj stabilnosti i napretku Srbije.
