Gasprom ni danas nije rezervisao kapacitete gasovoda Jamal-Evropa na dnevnoj aukciji za tranzit gasa kroz Poljsku za četvrtak, pokazuju podaci aukcije na platformi GSA platform. Ovo je značajno s obzirom na trenutnu situaciju na evropskom tržištu gasa, koje se suočava sa velikim izazovima i previranjima.
Tokom aukcije „dan unapred“ predloženo je rezervisanje kapaciteta u iznosu od 89,1 milion kubnih metara na ulazu u poljsku deonicu gasovoda, što je jedna od glavnih ruta za Gaspromove isporuke gasa Evropi. Međutim, kako se navodi, nije pokazano interesovanje za njegovu kupovinu. Ovo ukazuje na ozbiljnu krizu u snabdevanju gasom, koja se dodatno pogoršava obustavom isporuka iz Rusije.
Gasprom se treći dan zaredom uzdržava od rezervisanja poljske deonice Jamal-Evropa. Od petka, ovaj ruski koncern je počeo da smanjuje obim rezervacija za tranzit gasa kroz gasovod. Prema rezultatima aukcije na platformi za rezervisanje GSA platform od četvrtka, Gasprom nije rezervisao kapacitet gasovoda za petak, jer, kako se pokazalo, nije bilo zainteresovanih za njegovu kupovinu.
U isto vreme, u utorak je obustavljen fizički protok gasa ka Nemačkoj kroz gasovod Jamal-Evropa. Transnacionalni gasovod Jamal-Evropa prolazi kroz teritorije četiri zemlje – Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke. Projektni kapacitet cevi iznosi 32,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Tržište gasa u Evropi trenutno je van kontrole, a cene gasa nastavljaju da obaraju rekorde. Sa obustavom isporuka iz Rusije, cena gasa je dostigla najviši nivo od početka oktobra. Ova situacija izaziva zabrinutost među potrošačima i vlastima zemalja članica Evropske unije, jer se očekuje da će visoke cene gasa dodatno opteretiti ekonomije u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari ukazuju na potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja gasom u Evropi. Mnoge zemlje razmatraju alternativne pravce isporuka, kao što su tečni prirodni gas (LNG) iz drugih zemalja, kako bi smanjile zavisnost od ruskog gasa. Ova strategija se već primenjuje u nekim zemljama, a posebno se ističe važnost izgradnje novih terminala za LNG.
Iako su se mnoge evropske zemlje pripremale za potencijalne izazove u snabdevanju gasom, trenutna situacija pokazuje da su mnoge mere zaštite od nestašica gasa i dalje nedovoljne. U međuvremenu, potrošači se suočavaju sa rastućim troškovima grejanja i energije, što može dovesti do dodatnog pritiska na domaćinstva i industriju.
Pored toga, EU se suočava sa izazovima u postizanju svojih klimatskih ciljeva. S obzirom na to da se mnoge zemlje oslanjaju na gas kao prelazno gorivo, trenutne krize mogu usporiti napore za smanjenje emisija ugljen-dioksida. U tom kontekstu, važno je pronaći ravnotežu između energetske sigurnosti i održivosti.
Dok se situacija u vezi sa gasom nastavlja razvijati, EU će morati da razmotri svoje strategije i politike kako bi osigurala stabilnost snabdevanja i ekonomsku otpornost. U tom svetlu, saradnja između članica EU i sa međunarodnim partnerima igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti energetskih resursa u Evropi.
Na kraju, trenutna kriza može poslužiti kao podsticaj za ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, ali i kao opomena o potrebi za stabilnim i pouzdanim izvorima energije u budućnosti.
