Evropsko tržište nafte i rafinerije suočavaju se sa velikim rizicima zbog mogućih strožih finansijskih sankcija koje bi mogle biti uvedene u slučaju novog sukoba između Rusije i Ukrajine. Ove informacije prenosi magazin „Nedelja“ Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.
U poslednje vreme, tržište nafte je doživelo dramatične promene, a cene nafte su zabeležile nagli skok, prvi put od 2014. godine. Ove promene su izazvane strahovima od povećanja tenzija između Rusije i Ukrajine, što bi moglo dovesti do destabilizacije tržišta i poremećaja u snabdevanju.
Otprilike polovina ruskog izvoza sirove nafte i naftnih derivata, što iznosi oko 6,5 miliona barela dnevno, šalje se u evropske zemlje. Ove isporuke čine otprilike četvrtinu ukupnog uvoza nafte i naftnih proizvoda u Evropu. Naftovodni sistem Družba, koji prenosi oko milion barela sirove nafte dnevno s ruskih polja u Evropu, uglavnom opslužuje rafinerije u Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj. Osim toga, Ukrajina takođe doprema rusku naftu u Slovačku, Mađarsku i Češku putem južnog kraka naftovoda Družba.
Većina analitičara smatra da su izgledi za nove stroge sankcije koje bi mogle pogoditi isporuku ruske nafte u Evropu mali. Ipak, stručna javnost upozorava da bi najgori scenario vojne eskalacije mogao smanjiti tranzit nafte Ural kroz Ukrajinu za 250.000 barela dnevno. Ove procene ukazuju na to da, iako su sankcije moguće, njihova realizacija može biti otežana zbog zavisnosti Evrope od ruske nafte.
Osim sirove nafte, Rusija je takođe ključni dobavljač naftnih derivata za Evropu, uključujući polurafinirano lož ulje, dizel i primarni benzin. Ova situacija dodatno komplikuje mogućnost uvođenja sankcija, jer bi to moglo imati direktan uticaj na snabdevanje evropskih tržišta.
U kontekstu trenutne situacije, Evropska unija se suočava s izazovima u diversifikaciji svojih izvora energije i smanjenju zavisnosti od ruskih isporuka. Mnogi analitičari smatraju da bi EU trebala da preispita svoje energetske politike i potraži alternativne izvore nafte i gasa kako bi se zaštitila od potencijalnih kriza u snabdevanju.
Pored toga, sa naglim skokom cena nafte na berzi, potrošači bi mogli osetiti posledice u vidu viših cena goriva i drugih naftnih proizvoda. Ove promene mogu uticati na inflaciju, što bi dodatno otežalo ekonomski oporavak u regionu, posebno u postpandemijskom kontekstu.
Uprkos ovim izazovima, postoje i pozitivni aspekti. Na Zapadnom Balkanu, na primer, postoje projekti koji se oslanjaju na obnovljive izvore energije, kao što je vetropark koji koristi vetar za proizvodnju energije. Ovaj projekt ima potencijal da poboljša životni standard za oko 250.000 ljudi u Srbiji, pružajući im pristup čistijoj i održivijoj energiji.
Međutim, i dalje ostaje neizvesnost oko budućnosti tržišta nafte i potencijalnih sukoba koji bi mogli uticati na globalne lance snabdevanja. Ova situacija će zahtevati pažljivo praćenje i prilagođavanje politika, kako na nivou pojedinačnih zemalja, tako i na nivou Evropske unije.
U svetlu trenutnih događaja, važno je da se donosioci odluka fokusiraju na dugoročne strategije koje će osigurati energetski sigurnost, kao i stabilnost ekonomije, dok se istovremeno pripremaju na moguće krize u snabdevanju.
