Brisel – Evropska unija će danas, 16. decembra, predstaviti predlog za ublažavanje pravila o emisijama za nova vozila, što su suštinski promene koje se odvijaju nakon višemesečnih pritisaka automobilskog sektora. Ova odluka označava de facto odustajanje od ranije planirane zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem koja je trebala da stupi na snagu 2035. godine.
Pritisak industrije automobila, koja se suočava sa brojnim izazovima, uključujući povećane troškove proizvodnje i promene u potražnji potrošača, doveo je do preispitivanja ambicioznih klimatskih ciljeva EU. Predloženi izmenjeni okvir osmišljen je kako bi se omogućilo postepeno usvajanje električnih vozila, ali i zadržavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem na tržištu, barem još neko vreme.
Ova promena u pristupu dolazi u trenutku kada je sektor automobila pod velikim pritiskom da se prilagodi novim uslovima, a brojna preduzeća se bore sa smanjenjem prodaje i rastućim troškovima proizvodnje. Dok se mnogi proizvođači automobila sve više okreću elektrifikaciji svojih flota, i dalje postoji značajan broj potrošača koji preferiraju klasične motore. Ova situacija stvara dodatne izazove za politiku EU koja teži smanjenju emisija ugljen-dioksida.
U okviru novog predloga, EU će razmotriti stroža pravila o emisijama koja bi se primenjivala na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, ali uz dodatne olakšice za proizvođače. Ova strategija bi mogla omogućiti proizvođačima da zadrže više modela sa tradicionalnim motorima na tržištu, dok istovremeno nastavljaju da rade na razvoju električnih i hibridnih vozila.
S obzirom na to da se industrija suočava s brojnim preprekama, uključujući visoke cene sirovina i sve veću konkurenciju na tržištu, mnogi analitičari smatraju da je ovaj potez EU opravdan. Prema nekim izvorima, evropski proizvođači automobila su izrazili zabrinutost da bi stroža pravila mogla značajno povećati troškove proizvodnje, što bi dovelo do gubitka konkurentnosti u odnosu na proizvođače iz drugih delova sveta.
Pored toga, postoje i zabrinutosti u vezi sa infrastrukturom za punjenje električnih vozila, koja još uvek nije dovoljno razvijena u mnogim zemljama EU. Mnogi potrošači su skeptični prema prelasku na električna vozila, delom zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture, ali i zbog brige o dometima i troškovima. Očekuje se da će novi predlozi EU uključivati i planove za poboljšanje infrastrukture za punjenje, čime bi se olakšao prelazak na električna vozila.
S obzirom na sve veće pritiske na evropske institucije da preispitaju svoje ciljeve u vezi sa klimatskim promenama, jasno je da će se dijalog između vlasti, industrije i potrošača nastaviti. Predloženi okvir će se verovatno suočiti sa brojnim izazovima tokom procesa usvajanja, ali će istovremeno otvoriti vrata za dalju diskusiju o održivom razvoju i transportu u Evropi.
U međuvremenu, ekološke organizacije su izrazile zabrinutost zbog ovog preokreta, naglašavajući da bi postavljanje labavijih pravila moglo usporiti napredak u borbi protiv klimatskih promena. Aktivisti smatraju da je važno da EU ostane dosledna svojim ciljevima smanjenja emisija i da ne dozvoli da pritisci industrije utiču na donošenje odluka koje bi mogle imati dugoročne posledice po životnu sredinu.
Kako se situacija razvija, potrebno je pažljivo pratiti kako će se novi predlozi implementirati i kakav će uticaj imati na industriju automobila, potrošače i zaštitu životne sredine. Evropska unija će morati pronaći ravnotežu između podrške automobilskom sektoru i postizanja svojih ambicioznih ciljeva u oblasti klimatskih promena.
