Film „Kako je ovde tako zeleno,“ reditelja Nikole Ležaića, imaće svoju premijeru 21. novembra na otvaranju 31. Festivala autorskog filma, dok u bioskope ulazi 27. novembra. Ova informacija je danas potvrđena od strane organizatora festivala.
Ležajić je na konferenciji za novinare istakao da je film autobiografski i da ga je snimio više iz nužde nego iz želje. Tokom pandemije koronavirusa, kada nije mogao prisustvovati sahrani svog oca, radio je na scenariju koji je na kraju rezultirao ovim filmom. Ova lična pozadina dodatno obogaćuje priču i omogućava dublje emocionalne slojeve, što je posebno važno u kontekstu savremenih izazova sa kojima se suočavaju mnogi.
Film prati Nikolu, filmskog reditelja koji kupuje stari kombi sa snovima o porodičnim putovanjima. Međutim, priča se komplikuje kada saznaje da bi mogli biti vraćeni posmrtni ostaci njegove bake izbeglice u rodno selo u Dalmaciji. Ova tema gubitka i sećanja na porodične korene je centralna u filmu, pružajući gledateljima priliku da razmisle o vlastitim iskustvima i emocionalnim vezama sa mestima i ljudima iz prošlosti.
U filmu igraju talentovani glumci, uključujući Izudina Bajrovića u ulozi Nikolinog oca, Branku Katić kao njegovu sestru, kao i Snježanu Sinovčić, Leona Lučeva, Stojana Matavulja i druge. Uloga Nikole poverena je Filipu Đuriću, koji je istakao kako mu je bilo zanimljivo da tumači reditelja koji režira film, jer to donosi posebnu perspektivu i dinamiku u priču.
Đurić je takođe naglasio emotivnost scenarija, kao i arhetipske odnose koji su prisutni u porodičnim dinamikama. Ovaj aspekt filma može doprineti njegovoj univerzalnosti, jer se mnogi ljudi mogu poistovetiti sa složenim odnosima unutar svojih porodica.
Glumica Dobrila Stojnić, koja igra lik Miljke, rođake iz Dalmacije, podelila je svoje iskustvo snimanja filma. Njen dijalekt nije predstavljao problem, budući da joj je baka iz Dalmacije, što joj je omogućilo da se kroz film seti svog detinjstva. Stojnić je takođe istakla koliko je tema filma univerzalna, govoreći o emocijama i raspoloženjima koja često ne možemo lako definisati.
Ona je podelila misli o tome kako ponekad ne znamo odakle potiču naši osećaji, ali da se oni mogu aktivirati kroz mirise ili sećanja. Tema identiteta i veze sa mestima koja nas oblikuju igra ključnu ulogu u filmu, a Stojnić je naglasila važnost pronalaženja „najzelenijeg mesta na svetu,“ što metaforički može predstavljati mesto gde se osećamo povezano i gde možemo pronaći unutrašnji mir.
Film „Kako je ovde tako zeleno“ imao je svetsku premijeru na festivalu u Karlovim Varima, gde je dobio značajnu pažnju. Pored toga, osvojio je tri nagrade na festivalu u Puli, uključujući Zlatnu mimozu za najbolju režiju na festivalu u Herceg Novom. Ove nagrade dodatno potvrđuju kvalitet i značaj Ležaićevog dela, kao i njegovu sposobnost da istražuje složene teme kroz lične priče.
U zaključku, „Kako je ovde tako zeleno“ je film koji istražuje duboke emocionalne veze između porodice, identiteta i mesta, dok istovremeno pruža jedinstvenu perspektivu kroz prizmu reditelja. Očekuje se da će film rezonovati sa publikom, posebno onima koji su prošli kroz slične gubitke i potragu za svojim mestom u svetu. U vremenu kada su teme poput gubitka i sećanja posebno važne, ovaj film nudi priliku za refleksiju i emotivno povezivanje sa sopstvenim iskustvima.
