Dragana Kanjevac, autorka i rediteljka, nedavno je snimila dokumentarni film pod nazivom “Pele, Džaja i Slavka”, koji je inspirisan izuzetnim talentom i hrabrošću Slavke Kanjevac, koja je kroz sport pronašla put ka emancipaciji i samospoznaji. U intervjuu za Tanjug, Kanjevac je otkrila detalje o Slavkinoj karijeri i izazovima s kojima se suočila kao žena u svetu sporta.
Slavka Kanjevac je bila golgeterka fudbalskih klubova “Sloga” i “Mašinac”, a njen najveći uspeh desio se na Evropskom turniru u Francuskoj 1976. godine. Ovo takmičenje, iako nezvanično prvenstvo Evrope, bilo je značajno jer je u to vreme ženski fudbal bio slabo razvijen, a u Britaniji su ženske utakmice bile zabranjene sve do 1971. godine. Tokom turnira, Slavka je proglašena najboljom golgeterkom, a njeni nadimci, Džordan i „mašina za golove“, odražavaju njen neverovatan učinak na terenu.
Kanjevac je napomenula da je nadimak Džaja potekao dok je Slavka trenirala u muškog klubu “Topličanin”, gde je igrala s dečacima. Njena strast prema fudbalu nije bila lako prihvaćena u tradicionalnoj sredini, gde su žene često bile suočene sa odbijanjem i pretnjama zbog bavljenja sportom. Kanjevac je istakla da je inspiraciju za film pronašla u Slavkinoj nepokolebljivosti i hrabrosti da se bori za svoje mesto u sportu.
Ideja za film „Pele, Džaja i Slavka“ proizašla je iz lične povezanosti, jer su Kanjevac i Slavka sestre od strica. Dragana je bila svesna njene fudbalske priče, ali ju je inspirisala i Slavkina snimka kako dribla loptu. Iako nije imala prethodno iskustvo u fudbalu, Kanjevac je pristupila projektu sa profesionalnošću, prikupljajući arhivu i dokumentaciju vezanu za Slavkin život i karijeru.
Priča o Slavki Kanjevac je postala simbol borbe žena za svoje mesto, ne samo u sportu, već i u društvu. Kanjevac je naglasila da je Slavka više puta izjavila da se nije obazirala na komentare okoline i da je fudbal za nju predstavljao put ka ličnoj slobodi i samospoznaji. Tokom filma, ona pokazuje kako je njena strast prema fudbalu oblikovala njen identitet.
Slavka je igrala na poziciji levog krila i njena ljubav prema sportu ostala je prisutna i danas. Kanjevac je takođe istakla važnost novinarstva i dokumentarnog filma, naglašavajući da su temelji iz televizijskog rada neprocenjivi. Prema njenim rečima, dokumentarni film ide dublje i pokušava da istraži ono što leži ispod površine, a najvažnije je znati slušati sagovornika.
Kanjevac je izrazila zabrinutost da savremeno novinarstvo često gubi dubinu i strukturu, naglašavajući da se mnogi novinski članci svedu na površne priče bez pravog sadržaja. Ona veruje da je ključ uspešnog novinarstva odnos prema sagovorniku i istini.
U zaključku, Dragana Kanjevac je podvukla da je dokumentarni film timski rad, ali je svaki detalj važan. Pružanje dubokih uvida kroz jednostavnu i jasnu komunikaciju je ono što čini dokumentarni film posebnim. Kroz priču o Slavki Kanjevac, njen film “Pele, Džaja i Slavka” ne samo da prikazuje borbu jedne žene u sportu, već i širu borbu svih žena za priznanje i ravnopravnost u društvu.
