Dejan Aćimović, poznati glumac i reditelj, smatra da film „Svadba“ Igora Šeregija privlači publiku u regionu zbog svoje duhovite i svakodnevne teme. Aćimović ističe da je film „šarmantno napravljen, napisan i oglumljen“, sa odličnom postavkom i scenarijom koji uspešno odražava situacije s kojima se svi možemo poistovetiti.
U razgovoru sa Tanjugom, Aćimović je ukazao na to kako ga užasavaju mediji, zbog čega često čita samo naslove. Smatra da prekomernosadržaj i negativne vesti utiču na njegov privatni život i da to nije zdravo. On se oseća kao da živimo u svetu koji nalikuje „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, gde je svakodnevna stvarnost postala iritantna i preplavljena nasiljem i negativnim vestima.
Aćimović je takođe komentarisao članak novinara Borisa Rašete o odnosima između Hrvata i Srba, ističući da se u njemu nalaze divni pasusi koji osvetljavaju crnilo svakodnevnog života, ali na način koji može nasmejati ljude. Prema njegovim rečima, umetnici, posebno glumci, mogu dati najviše kada razmišljaju o svojoj ulozi i poštuju ljude oko sebe.
U svom profesionalnom putu, Aćimović je postao selektivan u izboru uloga, smatrajući da je inspiraciju pronašao u temama koje dodiruju publiku. Osećajući se zasićeno u Zagrebačkom kazalištu mladih, odlučio je da piše scenarije, ali su njegovi pokušaji naišli na nerazumevanje od strane nekih reditelja.
Njegov put ka režiji započeo je kada mu je kolega Mustafa Naderević postavio pitanje zašto ne bi sam režirao. Aćimović je shvatio da novac nije najvažniji faktor kada se radi o umetnosti, već je osnažujuće kada se prvi put usudiš da izneseš svoje ideje.
Svojim radovima inspirisan je velikim rediteljima poput Andreja Tarkovskog i Stenlija Kjubrika, a ističe da današnji holivudski filmovi često ostavljaju malo utisak ukoliko nemaju snažne glumce ili zanimljive priče. Prava filmska umetnost i dalje živi, smatra Aćimović.
Kao autor dokumentarnog filma o vaterpolisti Ratku Rudiću, Aćimović ga opisuje kao jedinstvenu pojavu i izdvaja i druge sportske ličnosti koje ga inspirišu, poput Željka Obradovića i Darka Kralja. Njegovo prijateljstvo sa ljudima iz sveta sporta pruža mu uvid u to kako dolaze do rešenja i inspirišu ga.
Aćimović se takođe prisetio kako je pomogao Nebojši Glogovcu da dobije glavnu ulogu u filmu „Ustav Republike Hrvatske“, ističući da je Glogovac bio ključna figura u tom projektu. Ocenjuje da je Glogovac najveći glumac 21. veka na prostoru bivše Jugoslavije.
Smatra da se danas gluma doživljava drugačije nego ranije, kada su glumci živeli za svoj poziv i ulagali više truda u pripremu za uloge. Ponekad se oseća da mladi glumci nemaju isti odnos prema svom pozivu kao što su to imali njihovi prethodnici.
Aćimović ukazuje na to da se u savremenom društvu često favorizuje podobnost, što može biti katastrofalno za umetnost i sport. Seća se trenutaka iz prošlosti kada su mediji glumce doživljavali kao ikone, dok danas postoji osećaj nebitnosti, uprkos prisustvu talentovanih pojedinaca.
Njegova karijera obuhvata rad na raznim projektima, uključujući „Mirotvorca“ sa Džordžom Klunijem i Nikol Kidman, kao i „Matildu“ sa Džeremijem Ajronsom. Nedavno je radio sa Džerardom Batlerom, koji ga je ponovo pozvao za novu ulogu, ali Aćimović se suočava sa zdravstvenim problemima koji mu otežavaju putovanja.
Na kraju, Aćimović se prisetio kako su strani glumci često prepoznali njegov rad u režiji, što je doprinelo jačanju profesionalnih veza i saradnje. Njegova karijera nastavlja da se razvija, ali i dalje ostaje posvećen umetnosti i kvalitetu u radu.
