ZAGREB – Ukupna finansijska imovina stanovništva Hrvatske na kraju četvrtog kvartala 2024. godine dostigla je 106 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 9,6 milijardi evra ili 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ove podatke objavila je Hrvatska narodna banka (HNB), koja svakodnevno prati ekonomske pokazatelje i finansijske tokove u zemlji.
HNB je takođe naglasila da su finansijske obaveze stanovništva porasle na 28 milijardi evra, što je povećanje od 2,7 milijardi evra, ili 10,7 odsto u jednoj godini. Ova situacija ukazuje na rastući trend zaduživanja među građanima, koji je, s jedne strane, rezultat povećane potražnje za kreditima, dok s druge strane može ukazivati na sve veće finansijske obaveze pojedinaca.
U saopštenju se navodi da su ova kretanja dovela do povećanja finansijske neto vrednosti sektora stanovništva, koja je na kraju četvrtog kvartala 2024. godine iznosila 78,3 milijarde evra. Ovo predstavlja porast od 2,1 odsto u odnosu na kraj prethodnog kvartala i 6,9 milijardi evra ili 9,7 odsto više nego na kraju istog kvartala prethodne godine. Ovi podaci sugerišu da, uprkos rastućim obavezama, stanovništvo i dalje uspeva da akumulira imovinu.
Osim o finansijskoj imovini stanovništva, HNB je izvestila i o stanju finansijske imovine hrvatske privrede na kraju 2024. godine. Ova imovina je iznosila 480 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 4,8 milijardi evra u tom kvartalu, ali je povećana za 22,3 milijarde evra u odnosu na isti period prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da privreda, iako suočena sa kratkoročnim padom, pokazuje znake dugoročne stabilnosti i rasta.
Finansijske obaveze hrvatske privrede iznosile su 503 milijarde evra, što predstavlja smanjenje od 1,2 milijarde evra u kvartalu, ali povećanje od 25,1 milijardu evra u međugodišnjem periodu. Ove informacije ukazuju na to da su hrvatske kompanije, s jedne strane, uspešne u smanjenju kratkoročnih obaveza, dok s druge strane nastavljaju da se zadužuju za dugoročne investicije.
Analitičari smatraju da je rast finansijske imovine stanovništva dobar znak za ekonomiju Hrvatske, jer ukazuje na povjerenje građana u ekonomsku stabilnost. Međutim, rast finansijskih obaveza takođe ukazuje na potrebu za pažljivim upravljanjem ličnim finansijama, jer prekomerno zaduživanje može dovesti do problema u budućnosti.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, HNB preporučuje stanovništvu da bude oprezno prilikom uzimanja kredita i da se fokusira na štednju i investiranje u sigurnije oblike imovine. U isto vreme, privreda će morati da nastavi rad na smanjenju svojih obaveza kako bi osigurala dugoročnu finansijsku stabilnost.
Ovi podaci predstavljaju važan pokazatelj trenutnog stanja ekonomije Hrvatske i mogu poslužiti kao osnova za donošenje budućih ekonomskih politika. U narednim mesecima, biće od suštinskog značaja pratiti kako će se ovi trendovi razvijati i kako će uticati na životni standard građana i poslovnu klimu u zemlji.
U zaključku, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju, stanovništvo i privreda Hrvatske pokazuju otpornost i sposobnost prilagođavanja, što može biti ohrabrujuće za budućnost. Sa oprezom i mudrim upravljanjem resursima, postoji nada za dalji ekonomski rast i stabilnost u godinama koje dolaze.
