Meksička slikarka Frida Kalo ostaje najskuplja umetnica sveta, nakon što je njena slika „San“ iz 1940. godine prodata na aukciji kuće Sotbi u oktobru 2025. godine za neverovatnih 54,7 miliona dolara. Ova cifra je čak desetostruko veća od vrednosti te slike iz 2000. godine, što ukazuje na rastuću popularnost Kalo i njenog dela. Iako je Kalo postigla ovaj izuzetan uspeh, njena vrednost i dalje ostaje znatno ispod cena muških umetnika. Naime, samo dva dana pre prodaje Kaloove slike, portret Elizabete Lederer Gustava Klimta je prodat za četiri puta veću cifru, što ponovo ukazuje na nejednakost u svetu umetnosti.
Uprkos tome, tržište umetnosti sve više prepoznaje i umetnice, čija dela postaju sve traženija i vrednija. Primer za to je ruska umetnica Natalija Gončarova, koja je 2008. godine postigla psihološki prag od 10 miliona dolara sa svojim delom „Cveće“. Potom je 2014. godine Džordžija O’Kif prodala sliku „Datura/Beli cvet br. 1“ za 44,4 miliona dolara, što je označilo značajan iskorak za umetnice na tržištu.
Španska slikarka Remedios Varo, čija se dela nalaze u kolekciji Muzeja kraljice Sofije, takođe postaje sve traženija. Njena slika „Otkrovenje“ iz 1955. godine prodana je za 6,2 miliona dolara, dok je njena cena neprekidno rasla tokom poslednjih sedam godina. U isto vreme, američka umetnica Dorotea Taning je oborila dva aukcijska rekorda u 2025. godini, prodajući svoja dela za 2,3 miliona i 3,2 miliona dolara.
Još jedan zanimljiv podatak dolazi od argentinske nadrealističke slikarke Leonor Fini, čija je slika „U kuli (Autoportret sa Konstantinom Jelenskim)“ prodata za 2,5 miliona dolara. Ova slika je u 2012. godini prodana za samo 150.000 dolara, što implicira da je njena vrednost porasla gotovo 17 puta u trinaest godina.
Na vrhu liste najskupljih živih slikarki nalazi se južnoafrikanka Marlen Dimas, koja je sa svojom slikom „Mis januara“ postigla cenu od 13,6 miliona dolara. Time je nadmašila britansku umetnicu Dženi Savil, čije je delo prodata 2018. godine za 12,4 miliona dolara. Dima je reinterpretirala svoje ranije delo „Mis sveta“, koje je naslikala kada je imala samo 10 godina, nudeći kritičku perspektivu na rodne stereotipe.
Britanska umetnica Sesili Braun je prodala svoje platno „Visoko društvo“ za 9,8 miliona dolara, a južnoafrikanka Liza Brajs je upetostručila svoju početnu procenu sa radom „After Embah“, koji je prodat za 6,9 miliona dolara. Vrednost ovih dela je porasla za 115 odsto u poslednje tri i po godine.
Portugalska slikarka Paula Rego, koja je preminula 2022. godine, učvrstila je svoje mesto na tržištu umetnosti sa triptihom „Ples nojeva“, koji je prodat za više od 4,6 miliona dolara. Među najtraženijim umetnicama su i Amerikanka Simon Li, čija je skulptura „Stražar IV“ prodata za 5,7 miliona dolara, i Švajcarkinja Sofi Tauber-Arp, koja je postigla cenu od 3,3 miliona dolara za svoj apstraktni reljef iz 1936. godine.
Na kraju, kao deseta najvrednija umetnica na tržištu umetnosti, nalazi se 94-godišnja Kolumbijka Olga de Amaral, čije je delo „Pueblo H“, istkano od lana, japanskog papira i zlatnih listića, prodato za 3,1 milion dolara u Kristiju. Ovi podaci ukazuju na to da se vrednost ženskih umetnica na tržištu umetnosti neprekidno povećava, što je ohrabrujući znak za budućnost umetnosti i rodnu ravnopravnost u ovoj oblasti.
