Gasprom je u prvih sedam meseci 2022. godine zabeležio značajno smanjenje proizvodnje gasa, koje iznosi 12 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Prema podacima kompanije, proizvodnja gasa iznosila je 262,4 milijarde kubnih metara, što predstavlja pad od 35,8 milijardi kubnih metara. Izvoz gasa u zemlje koje nisu deo bivšeg Sovjetskog Saveza smanjen je za 34,7 odsto, dok su isporuke u Kinu preko gasovoda Snaga Sibira porasle za čak 60,9 odsto.
Gasprom je istakao da isporučuje gas isključivo u skladu sa potvrđenim zahtevima, napominjući da je smanjena potrošnja gasa u Evropskoj uniji (EU) za 31 milijardu kubnih metara bila ključni faktor koji je doprineo opadanju globalne potražnje. Domaća potražnja za gasom u Rusiji smanjena je za dva odsto, što odgovara tri milijarde kubnih metara.
U saopštenju kompanije, naglašeno je da je izvoz gasa u zemlje van bivšeg Sovjetskog Saveza iznosio 75,3 milijarde kubnih metara, što je za 40 milijardi kubnih metara manje nego u istom periodu prethodne godine. U okviru dugoročnog ugovora sa kineskom kompanijom CNPC, izvoz gasa u Kinu nastavlja da raste, pri čemu su u julu isporuke redovno premašivale ugovorene dnevne količine, obarajući rekorde u dnevnom izvozu.
Prema preliminarnim procenama, globalna potražnja za gasom u prvih sedam meseci 2022. godine bila je manja za oko 35 milijardi kubnih metara u poređenju sa istim periodom 2021. U 27 zemalja EU, potrošnja gasa je opala za 31 milijardu kubnih metara, što dodatno ukazuje na smanjenje tražnje za ovim energentom.
Gas Infrastructure Europe (GIE) je izvestio da su rezerve gasa u evropskim podzemnim skladištima do 30. jula bile popunjene za 42,8 milijardi kubnih metara. Kako bi se dostigli nivoi zabeleženi na početku povlačenja u sezonama 2019-2020, kompanije će morati da ubrizgaju još 29,6 milijardi kubnih metara gasa u svoja podzemna skladišta.
U međuvremenu, neka evropska zemlja, poput Nemačke i Belgije, beleže situaciju u kojoj su količine gasa povučene u određenim danima u julu bile veće od količina koje su ubrizgane u njihova skladišta. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu energetsku situaciju u EU.
Reakcija Ukrajine na odluku Gasproma da smanji izvoz gasa je bila brza, sa upozorenjem na moguću vanrednu situaciju i potencijalno pucanje gasovoda. Ukrajinska vlada je pozvala na spremnost za najgori scenario, a panika se širi među zemljama EU koje se suočavaju sa potencijalnom gasnom krizom.
Izvori ukazuju na to da bi računi za gas mogli drastično porasti, čak za 1.000 evra, što bi moglo dovesti do potpunog kolapsa energetskog tržišta u određenim zemljama EU. Ova situacija dodatno naglašava hitnost potreba za diversifikacijom izvora energije i smanjenjem zavisnosti od ruskog gasa.
Na globalnom nivou, smanjenje potražnje za gasom i promene u trgovinskim tokovima predstavljaju izazov za sve zemlje koje se oslanjaju na energente. Povećana potražnja iz Kine može delimično nadoknaditi gubitke na evropskom tržištu, ali to nije dovoljno da bi se kompenzovali gubici izazvani smanjenjem tražnje u EU.
Sve ovo ukazuje na to da se energetski sektor suočava sa velikim izazovima, a budućnost snabdevanja gasom ostaje neizvesna usled promena na globalnom tržištu i političkih tenzija. Ukoliko se situacija ne stabilizuje, posledice bi mogle biti dalekosežne kako za potrošače tako i za industriju.
