Energetska kriza koja trenutno pogađa svet izaziva brojne probleme, a jedan od najvidljivijih efekata je drastično povećanje cena goriva. U poslednja dva meseca, cena barela nafte porasla je za 15 procenata, što se odmah odrazilo na cene na benzinskim pumpama. Ceo region, uključujući i Hrvatsku, zavisi od uvoza nafte, pa su vlasti morale da reaguju kako bi ublažile udar na potrošače. U Hrvatskoj je Vlada donela posebnu uredbu kojom se trgovcima nalaže da u narednih 30 dana cene benzina ne smeju prelaziti 1,48 evra po litru, dok je cena dizela ograničena na 1,46 evra.
Ova situacija dodatno komplikuje i već tešku ekonomsku situaciju u regionu. Stručnjaci upozoravaju da bi povećanje cena energenata moglo imati ozbiljne posledice po privredu Srbije, posebno ako se obistine teorije o daljem ratu u Ukrajini i njegovom uticaju na globalno tržište energenata. Srbija, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz energenata, može se suočiti sa ozbiljnim teškoćama u snabdevanju i rastom cena.
Mnogi građani Hrvatske, nezadovoljni rastom cena goriva, odlučili su da prelaze granice u potrazi za jeftinijim gorivom. Slovenci su posebno pogođeni, jer smatraju da su cene goriva u njihovoj zemlji neobjašnjivo visoke. U Hrvatskoj, cene goriva se menjaju svakog ponedeljka u ponoć, a nezvanično se procenjuje da oko 60 procenata cene odlazi državi na poreze i prireze, dok distributerima ostaje vrlo malo.
Jedan vozač iz Hrvatske, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da su trenutne cene goriva najviše u istoriji i da to značajno povećava troškove poslovanja. U potrazi za jeftinijim gorivom, hiljade vozača svakodnevno prelaze granicu sa Bosnom i Hercegovinom, gde su cene niže za 20 do 30 centi po litru. Na primer, vozači iz Hrvatske često idu u Kozarsku Dubicu, gde točilice rade 24 sata dnevno.
U pograničnom području, kao što je Kozarska Dubica, situacija je takva da na vrlo malom prostoru postoji veliki broj benzinskih pumpi, a radnici na pumpama izveštavaju da čak 90 procenata prometa čine vozači iz Hrvatske i Slovenije. Na samo jednom kilometru može se naći oko šest pumpi, što dodatno ukazuje na potražnju za jeftinijim gorivom.
Prema podacima, razlika u ceni goriva u Bosni i Hercegovini može iznositi čak 28 centi po litru, što u kunama odgovara 2,13 kuna, odnosno pola konvertibilne marke. Očekuje se da će se u Kozarskoj Dubici otvoriti još nekoliko hipermarketa, što će dodatno olakšati građanima Hrvatske da obavljaju kupovinu, a istovremeno i točiti gorivo po nižim cenama.
Dubičani se šale da muškarci kada krenu na pumpu ili kod majstora, žene im često daju listu sa namirnicama kako bi iskoristili vreme provedeno u kupovini. Ova situacija pokazuje kako energetska kriza ne utiče samo na cene goriva, već i na svakodnevni život ljudi i njihove navike.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se energetska kriza razvijati i kakve će posledice imati na privredu Srbije i celog regiona. Sa stalnim povećanjem cena energenata, građani bi trebali biti svesni mogućih promena i prilagoditi se situaciji koja je pred njima. U narednim mesecima, može se očekivati dalja destabilizacija tržišta energenata, što će dodatno otežati život običnim ljudima.
