Izdavačka kuća Geopoetika je nedavno objavila roman Dalibora Pejića pod nazivom „Balada o ubici i ubici i ubici“. Ovaj roman dolazi nakon Pejićevog prvenca „Mesečari“, koji je izdat 2022. godine i našao se u užem izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu. U novom delu, Pejić se hrabro bavi temama jezika, identiteta i pripovedanja, istražujući granice ovih koncepata kroz priču koja se odmiče od tradicionalnog narativa.
Roman „Balada o ubici i ubici i ubici“ karakteriše se stilski smelim pristupom i tematskom složenošću. U njemu se koristi ritam reminiscencija, koji je prožet elementima savremenih medija, kao što su klipovi sa Jutjuba, kao i isprekidane naracije koje doprinose dinamičnosti priče. Ova struktura omogućava autoru da istražuje duboke psihološke i društvene aspekte ljudske sudbine, kao i težnju pojedinca da se oslobodi nasleđenih zločina, čak i ako to mora da učini kroz fikciju.
Pored „Balade o ubici i ubici i ubici“, Geopoetika je takođe objavila novo izdanje knjige „Hamam Balkania“ Vladislava Bajca na engleskom jeziku. Ovaj roman je jedan od najtraženijih naslova u ediciji „Serbian Prose in Translation“, koja se fokusira na savremenu srpsku prozu u prevodu na engleski. Prevoditelj Randal Mejdžor je uspeo da prenese suštinu Bajčeve priče, koja se bavi temama identiteta i kulturnog nasleđa, istražujući složenost života na Balkanu.
U „Hamam Balkania“, Bajac koristi bogat jezik i slikovite opise kako bi prikazao stvarnost i fantaziju u životima njegovih likova. Ova knjiga je posebno značajna jer pruža uvid u savremeno srpsko društvo i njegove izazove, istovremeno osvetljavajući univerzalne teme koje su relevantne širom sveta.
Geopoetika, kao izdavačka kuća, nastoji da promoviše srpsku književnost na međunarodnoj sceni, a ova dva naslova predstavljaju važan korak u tom pravcu. Kroz prevode i objavljivanje savremenih autora, Geopoetika doprinosi razumevanju i cenjenju srpske kulture i jezika van granica Srbije.
Roman „Balada o ubici i ubici i ubici“ istražuje unutrašnje sukobe i moralne dileme likova, pružajući čitaocima priliku da razmisle o sopstvenim sudbinama i nasleđu. Pejić koristi elemente trilera i psihološke drame kako bi stvorio napetu i emotivnu priču koja će se dugo pamtiti. Njegova sposobnost da kombinuje različite stilove pripovedanja i medijske forme čini ovaj roman jedinstvenim u savremenoj srpskoj književnosti.
U ovoj knjizi, autor se ne boji da postavi teška pitanja o prirodi zla i ljudskoj sposobnosti za nasilje. Kroz likove koji se bore sa svojim demonima, Pejić istražuje granice ljudske psihe i način na koji prošlost oblikuje sadašnjost. Ova tema je posebno relevantna u kontekstu savremenog društva, gde se mnogi pojedinci suočavaju sa nasleđem svojih roditelja i društvenih normi.
Kombinacija elemenata fikcije i stvarnosti u „Hamam Balkania“ dodatno obogaćuje čitalačko iskustvo. Bajac koristi humor i ironiju kako bi osvetlio apsurde svakodnevnog života, dok istovremeno istražuje duboke emotivne veze među likovima. Ova knjiga je ne samo priča o Balkanu, već i univerzalna priča o ljudskoj potrazi za identitetom i pripadanjem.
Geopoetika je ovim izdanjima pružila platformu ne samo za promociju srpske književnosti, već i za poticanje dijaloga o važnim temama koje se tiču celokupnog čovečanstva. „Balada o ubici i ubici i ubici“ i „Hamam Balkania“ su primeri kako književnost može da inspiriše, provocira i pokrene na razmišljanje o svetu u kojem živimo.
