Beograd – Izdavačka kuća „Geopoetika“ nedavno je objavila dve knjige koje su izazvale pažnju čitalačke publike. Prva knjiga je „Mini-horor“ spisateljice Barbi Marković, dok je druga „Ugašena zvezda turske diplomatije, ambasador Galip Balkar“ autora Tanžua Bilgiča, turskog diplomate. Ove knjige nude jedinstvene perspektive i istražuju različite aspekte ljudskog iskustva.
Knjiga „Mini-horor“ predstavlja zbirku priča koje su prevođene sa nemačkog jezika, a prevela ih je Tijana Tropin. U ovoj zbirci, Barbi Marković se fokusira na Mini i Mikija, dvoje mladih ljudi koji žive u Beču. Njihova borba da se uklope u novu sredinu i da ispune očekivanja društva postaje centralna tema. Marković se koristi eksperimentalno-poetičnim stilom, što čini njenu prozu zanimljivom i izazovnom. U njenim pričama se prepliću elementi apsurda, crnog humora i grotesknog, što stvara jedinstvenu atmosferu koja podstiče čitaoca na razmišljanje.
Ovaj pristup omogućava Marković da istraži duboke psihološke i društvene teme kroz prizmu svakodnevnog života. Čini se da se autorka ne boji da se suoči sa mračnim i neugodnim aspektima ljudske prirode, a istovremeno uspeva da zadrži humor i ironiju. Ova kombinacija čini „Mini-horor“ privlačnom knjigom kako za mlade, tako i za starije čitatelje koji žele da istraže složene emocije i odnose.
S druge strane, knjiga „Ugašena zvezda turske diplomatije, ambasador Galip Balkar“ donosi priču o jednom od najistaknutijih članova Ministarstva spoljnih poslova Turske, Galipu Balkaru. Ova knjiga se oslanja na istorijske dokumente iz arhiva Turske i Jugoslavije, kao i na intervjue sa svedocima događaja. Priča se fokusira na atentat koji su na Balkara izvršila dvojica jermenskih terorista 1983. godine u Beogradu.
Bilgič, autor knjige i bivši ambasador Turske u Beogradu, izrazio je svoju motivaciju za pisanje ove knjige rekavši da je želeo da zabeleži diplomatske aktivnosti ambasadora Balkara, kao i herojske postupke nekih Jugoslovena koji su se istakli tokom te teške situacije. Njegovo istraživanje je obuhvatilo detaljnu analizu događaja koji su doveli do atentata, kao i šire političke kontekste tog perioda.
Osim što je obradio istorijske činjenice, Bilgič je u knjizi pružio i lične priče i sećanja ljudi koji su bili bliski Balkaru ili su svedočili događajima. Ova dimenzija čini knjigu ne samo istorijskim dokumentom, već i emotivnim putovanjem kroz sećanja i iskustva onih koji su izgubili prijatelja i kolegu. Bilgič je takođe priredio kutak u ambasadi posvećen uspomeni na Galipa Balkara, što dodatno ukazuje na značaj koji je ovaj diplomat imao u istoriji turske diplomatije.
Obe knjige, „Mini-horor“ i „Ugašena zvezda turske diplomatije, ambasador Galip Balkar“, doprinose bogatstvu savremene književnosti i pružaju čitaocima priliku da istraže različite teme kroz subjektivne i objektivne narative. Dok Markovićeva istražuje unutrašnje borbe mladih ljudi u savremenom društvu, Bilgič se fokusira na istorijske događaje i njihov uticaj na ljude.
Izdavačka kuća „Geopoetika“ ponosna je na ove naslove koji su deo njenog opusa, a obe knjige su već naišle na pozitivan prijem među čitateljima. Ove publikacije ne samo da obogaćuju književnu scenu Srbije, već i otvaraju nove prozore u razumevanju društvenih i političkih dinamika, kako prošlih, tako i savremenih. Očekuje se da će „Mini-horor“ i „Ugašena zvezda turske diplomatije“ privući pažnju šire publike i podstaći diskusije o važnim temama koje su u vezi sa identitetom, društvom i istorijom.
