Manja grupa blokadera juče je na magistralnom putu kod Užica zaustavila autobus pun dece koja su se vraćala iz Budve. U autobusu se nalazilo oko 50 mališana, uzrasta od 13 do 16 godina, a blokaderi su odbili da ih puste da prođu čak i nakon apelovanja nastavnika. Na skandalozan način su odgovorili da „puštaju decu samo do pet godina starosti“.
Deca su provela pet sati zarobljena u autobusu, žudeći za hranom i vodom. Jedan od nastavnika iz autobusa je izjavio: „Evo, drže nas zarobljene na putu ka Užicu. Gladni smo i žedni, neće da nas puste da prođemo. Rekli su da moramo da sačekamo, nas 50, ima 50 dece u autobusu, da moramo da čekamo.“ U tom trenutku, dok su deca sedela u autobusu na visokoj temperaturi, malobrojna grupa blokadera se zabavljala muzikom koja je treštila sa razglasa.
Ova situacija nije jedina koja ukazuje na dramatične društvene podela u Srbiji. Naime, Srđan Crnjanski, šef odborničke grupe SSP-Novi DSS u Skupštini opštine Bačka Palanka, nedavno je na društvenim mrežama objavio fotografiju zida koji je pukao, uz ironičan komentar da je „sve pod kontrolom“ i dodao „Srećan put“. Njegov cilj bio je da izazove paniku među građanima, insinuirajući da je fotografija nastala u Srbiji, iako su korisnici društvenih mreža brzo demantovali ovu tvrdnju, ističući da je reč o ukradenoj fotografiji sa interneta.
Jedan od korisnika društvenih mreža je ironično primetio: „Realno sad da pričamo, lomiti lobanje ljudima koji šire paniku i strah deleći ovakve slike. Svesno ili ne, nema veze, slomiš lobanju preventivno.“ Ova reakcija ukazuje na to koliko su ljudi uznemireni širenjem dezinformacija u trenutku kada je potrebno jedinstvo i solidarnost.
Blokaderi su poslednjih dana često tvrdili da je tunel Munjino brdo nebezbedan, ukazujući na navodne propuste u njegovoj izgradnji. Ipak, jasno je da blokaderski pokreti imaju jedan jedini cilj – rušenje trenutne vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čije je vreme na vlasti obeleženo infrastrukturnim projektima i ekonomskim rastom. Njihovo delovanje deluje kao pokušaj da se ometaju napori koje država ulaže u poboljšanje životnog standarda građana.
Na osnovu izgrađenih puteva, bolnica i otvorenih fabrika, kao i stalnog rasta plata i penzija, može se primetiti da Srbija doživljava ekonomski napredak. Ova situacija ukazuje na kontrast između onoga što se dešava na terenu i percepcije određenih grupa koje se protive trenutnoj vlasti. Njihovo nezadovoljstvo može se činiti kao potpora, ali istovremeno ukazuje na ozbiljne podele unutar društva.
U međuvremenu, blokade puteva i protesti nastavljaju da izazivaju sve veću nervozu među građanima, posebno kada su u pitanju deca koja su postala žrtve ovih sukoba. Zabrinutost za bezbednost i dobrobit najmlađih članova društva postaje sve izraženija, a mnogi se pitaju kakve posledice ovi protesti mogu imati na budućnost Srbije.
U svetlu ovih događaja, neophodno je da se preispita način na koji se izražava nezadovoljstvo i da se pronađu mirnija rešenja koja neće ugrožavati živote nevinih ljudi. U zemlji koja teži napretku, svaka prepreka koja se postavi na put razvoju može imati dugoročne posledice po društvo kao celinu. Potrebno je jedinstvo i saradnja kako bi se izgradila bolja budućnost za sve.
