ŽENEVA – Globalna ekonomija pokazuje neočekivanu otpornost, ali su izgledi za 2026. godinu sve više zamagljeni zbog trgovinskih tenzija, fiskalnih pritisaka i stalne neizvesnosti. Ove informacije su sadržane u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija pod nazivom „Svetska ekonomska situacija i izgledi za 2026“.
Prema projekcijama UN, očekuje se da će rast svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) usporiti na 2,7 odsto u ovoj godini. Ovo predstavlja pad u odnosu na nivoe iz 2025. godine i znatno je ispod proseka od 3,2 odsto koji je zabeležen pre pandemije. Iako inflacija popušta i monetarne politike postaju labavije, strukturni problemi i uzdržanost investitora i dalje koče snažniji zamah privrede.
Izveštaj takođe ukazuje na to da su globalni ekonomski uslovi postali kompleksniji. Trgovinske tenzije između velikih ekonomija, kao što su Sjedinjene Američke Države i Kina, nastavljaju da utiču na međunarodnu trgovinu i investicije. Ova situacija dovodi do nesigurnosti koja ometa planiranje i donošenje odluka među preduzećima, što dodatno usporava ekonomski rast.
Fiskalni pritisci takođe igraju značajnu ulogu u ekonomskom okruženju. Mnoge zemlje se suočavaju sa problemima u vezi sa javnim dugovima, a to ih sprečava da donesu potrebne fiskalne mere za podsticanje privrednog rasta. U takvim uslovima, vlade su često primorane da smanje potrošnju ili podignu poreze, što dodatno usporava ekonomski zamah.
U ovom kontekstu, izveštaj naglašava važnost ulaganja u inovacije i infrastrukturu kao ključnih faktora za postizanje održivog rasta u budućnosti. Investicije u zelenu ekonomiju, digitalizaciju i obrazovanje mogu stvoriti nove prilike i podstaći konkurentnost na globalnom nivou. Međutim, da bi se to ostvarilo, zemlje će morati da prevaziđu trenutne izazove i stvore povoljnije okruženje za investitore.
Strukturni problemi, kao što su nejednakost i siromaštvo, takođe predstavljaju prepreku za ekonomski rast. Mnoge zemlje se suočavaju sa velikim razlikama u prihodima, što može dovesti do socijalnih tenzija i smanjenja potrošnje. U tom smislu, potrebne su sveobuhvatne strategije koje će adresirati ove izazove i omogućiti široj populaciji da učestvuje u ekonomskoj ekspanziji.
Osim toga, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 ostavila je duboke tragove na tržištima rada širom sveta. Mnogi radnici su izgubili poslove, dok su drugi prešli na rad na daljinu. Ove promene su promenile dinamiku tržišta rada i stvorile nove zahteve za veštinama i obrazovanjem. U tom smislu, obrazovne institucije i kompanije moraju da se prilagode novim realnostima i pruže obuke koje će pomoći radnicima da se prilagode promenama.
Iako su izgledi za globalnu ekonomiju u narednim godinama sve više neizvesni, postoji prostor za optimizam. Mnoge zemlje sprovode reforme koje bi mogle poboljšati ekonomske uslove, a međunarodna saradnja može igrati ključnu ulogu u prevazilaženju trenutnih izazova. U tom smislu, važno je da lideri donose strateške odluke koje će osigurati održiv rast i stabilnost u budućnosti.
U zaključku, globalna ekonomija se suočava sa brojnim izazovima, ali uz pravilan pristup i saradnju među zemljama, postoji mogućnost za postizanje stabilnijeg i održivog rasta. U tom kontekstu, važno je da investicije u inovacije, obrazovanje i infrastrukturu budu prioritet kako bi se stvorili temelji za prosperitetnu budućnost.
