BEOGRAD – Novinarka Radmila Stanković istakla je da je odijum koji je usledio nakon predstave „Sveti Sava“ najveće zlo koje je učinjeno Žarku Lauševiću. Ona je bila duboko dirnuta razumevanjem koje je prema glumcu pokazao Vlade Divac, naglašavajući da je Laušević, tokom svojih poslednjih godina, postao otkrovenje za generaciju mladih glumaca.
Žarko Laušević, rođen 1960. godine, bio je istaknuta ličnost u svetu pozorišta, filma i televizije. Preminuo je 2023. godine, ostavljajući za sobom bogat opus koji se i dalje proučava i ceni. U novoj monografiji posvećenoj njegovom radu, pod nazivom „Žarko Laušević“, autori su se trudili da obuhvate sve aspekte njegovog stvaralaštva. Ovaj projekat je rezultat saradnje između prijatelja i kolega koji su imali priliku da rade sa njim.
Monografija je zamišljena kao sveobuhvatan pregled Lauševićevog umetničkog puta, koji obuhvata njegove najznačajnije uloge i doprinose. U njoj se nalaze tekstovi njegovih prijatelja i saradnika, koji svedoče o njegovom talentu, posvećenosti i uticaju koji je imao na mlade generacije glumaca. Stanković, kao urednik ovog izdanja, naglasila je da je Laušević bio pravo otkriće za mlade glumce koji su imali priliku da igraju s njim u popularnim televizijskim serijama u poslednjim godinama njegovog života.
Žarko Laušević je bio poznat po svom specifičnom stilu glume i sposobnosti da prenese emocije na publiku. Njegovi likovi su često bili kompleksni, a on je umeo da pronađe dubinu u svakom od njih. Uloga u predstavi „Sveti Sava“ bila je jedna od ključnih tačaka u njegovoj karijeri, koja je dodatno učvrstila njegov status u domaćem pozorištu. Nažalost, uprkos njegovim talentima i zaslugama, suočio se s teškim kritikama i osudom, što je dodatno zakomplikovalo njegovu karijeru.
Laušević je, pored pozorišnih uloga, ostvario i značajne uloge na televiziji i filmu. Njegova sposobnost da se prilagodi različitim medijima i žanrovima doprinela je njegovom uspehu. Mnogi mladi glumci i kolege su se ugledali na njega, smatrajući ga uzorom i mentorom. Njegova otvorenost prema saradnji i spremnost da podeli svoje znanje i iskustvo doprineli su jačanju zajednice glumaca u Srbiji.
Vlade Divac, poznati košarkaš i javna ličnost, takođe je istakao važnost Lauševićeve karijere. Njegovo razumevanje i podrška Lauševiću u teškim trenucima predstavljaju primer kako umetnici i sportisti mogu da se udruže u promovisanju pozitivnih vrednosti i podršci jedni drugima. Ova vrsta solidarnosti je posebno važna u svetu umetnosti, gde su kritike i osude često prisutne.
Stanković je naglasila da je monografija posvećena ne samo Lauševićevom radu, već i njegovoj ličnosti. Kroz priče njegovih prijatelja i saradnika, čitatelji će imati priliku da bolje razumeju ko je bio Žarko Laušević, kako kao umetnik, tako i kao čovek. Njegova sposobnost da inspiriše i motiviše druge ostavlja trajni pečat na sceni srpske kulture.
U zaključku, Žarko Laušević će ostati upamćen kao jedan od najznačajnijih glumaca svoje generacije. Njegov doprinos pozorištu, filmu i televiziji će se i dalje proučavati i ceniti, a monografija „Žarko Laušević“ predstavlja važan korak ka očuvanju njegovog nasleđa. U vremenu kada je odijum prema umetnicima često prisutan, važno je podsećati se na njihove doprinose i vrednosti koje su ostavili iza sebe. Kroz razumevanje i podršku, možemo stvoriti bolju i pravedniju umetničku zajednicu.
