Saobraćajne gužve postale su svakodnevica u mnogim velikim gradovima, ali jedna evropska prestonica već treću godinu zaredom nosi neslavnu titulu najsporijeg grada na svetu kada je reč o kretanju vozila. Reč je o Londonu, gde prosečna brzina vožnje iznosi svega 16,5 kilometara na sat, što znači da se vozači gotovo stalno nalaze u kolonama i gube dragoceno vreme.
Prema najnovijem izveštaju kompanije TomTom, koja se bavi analizom saobraćaja i navigacionim tehnologijama, putovanje dugo oko deset kilometara u Londonu u proseku traje 35 minuta, što ovu metropolu ponovo stavlja na sam vrh liste gradova sa najlošijim saobraćajem na planeti. Godišnji TomTom indeks obuhvata podatke iz 501 grada u 62 zemlje, a analiza se zasniva na informacijama prikupljenim od korisnika satelitske navigacije širom sveta.
Situacija se dodatno pogoršala u odnosu na prethodnu godinu — prosečno trajanje putovanja produženo je za još 45 sekundi, što na godišnjem nivou znači da vozači izgube čak 136 sati zaglavljeni u gužvama. Kao posebno problematičan dan navodi se 10. septembar 2025. godine, kada je zbog velikog štrajka londonskog metroa ogroman broj građana prešao na drumski saobraćaj. Do popodnevnih sati, nivo zagušenja tada je skočio za čak 135 odsto.
Stručnjak za saobraćaj iz kompanije TomTom, Endi Merčant, ističe da ovakvi rezultati nisu iznenađenje. „Veliki deo londonskih ulica potiče još iz srednjeg veka, a kasnije su samo delimično prilagođavane. One jednostavno nisu projektovane za današnji obim i raznovrsnost saobraćaja“, objašnjava Merčant. Ipak, on smatra da postoji prostor za napredak. Najavljena testiranja autonomnih vozila u čak 20 londonskih opština mogla bi da pomognu gradskim vlastima da pronađu efikasnije modele upravljanja saobraćajem i rasterete najopterećenije deonice.
Kada se posmatra prosečna brzina kretanja vozila, lista gradova sa najgorim gužvama izgleda ovako: London (Ujedinjeno Kraljevstvo) – 16,5 km/h; Bangalor (Indija) – 16,6 km/h; Meksiko Siti (Meksiko) – 17,4 km/h; Hiderabad (Indija) – 18,4 km/h; Bogota (Kolumbija) – 18,9 km/h; Njujork (SAD) – 19 km/h; Buenos Ajres (Argentina) – 19 km/h; Čenaj (Indija) – 19,2 km/h; Pariz (Francuska) – 20 km/h; Ahmedabad (Indija) – 20,7 km/h.
Međutim, kada se posmatra isključivo stepen zagušenja, najproblematičniji grad na svetu je Meksiko Siti, gde prosečan nivo zastoja iznosi čak 75,9 odsto. Odmah iza njega nalaze se Bangalor sa 74,4 odsto i Bogota sa 69,6 odsto, što pokazuje da saobraćajne gužve postaju globalni problem savremenih megagradova.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, postaje jasno da saobraćajne gužve u Londonu predstavljaju ozbiljan problem za građane, koji svakodnevno troše sate u kolonama. S obzirom na to da je grad projektovan u vreme kada su ulice bile znatno manje opterećene, stručnjaci smatraju da je neophodno pronaći inovativna rešenja kako bi se poboljšala situacija. Testiranje autonomnih vozila može biti jedan od načina da se doprinese smanjenju zagušenja i unapredi efikasnost saobraćaja, ali će biti potrebno i dalje ulaganje u infrastrukturu i modernizaciju saobraćaja.
Za vozače u Londonu, izgleda da će se borba sa gužvama nastaviti, a svaka nova informacija o dodatnim zagušenjima samo dodatno naglašava hitnost ovog problema. Dok gradovi širom sveta pokušavaju da pronađu rešenja za svoje saobraćajne izazove, London ostaje simbol savremenih urbanih saobraćajnih muka.
