U poslednjih nekoliko godina, Srbija beleži zabrinjavajući porast konzumacije alkohola, posebno među mladima i ženama, koji su nekada bili manje zastupljeni u statistikama zavisnosti. Milena Despotović, socijalna radnica koja se svakodnevno susreće sa ljudima koji se bore sa zavisnošću, ističe u razgovoru za Euronews Srbija da je naša kultura izuzetno tolerantna prema alkoholu.
„Alkohol je prisutan u našim životima od rođenja do smrti. Pije se na svim važnim događajima, bilo da je reč o slavljima ili tugovanju. Alkohol nas prati kroz ceo život“, objašnjava Despotović. Ova normalizacija alkohola često zamagljuje granicu između povremenog konzumiranja i zavisnosti. „Ljudi ne prepoznaju kada se problem javlja. Obično se javljaju tek kada su suočeni sa ozbiljnim posledicama, kada im više nema izlaza“, dodaje ona.
Jedan od glavnih uzroka traženja pomoći je pritisak porodice. Despotović naglašava da porodica igra ključnu ulogu u inicijaciji procesa lečenja. Međutim, posledice zavisnosti su često teške. „Porodični odnosi postaju narušeni. Alkoholizam ne utiče samo na pojedinca, već i na celu porodicu. To dovodi do disfunkcionalnih odnosa, gubitka poverenja i konflikata, a posledice se odražavaju i na poslu, u društvenim interakcijama, pa čak i na fizičkom zdravlju“, objašnjava socijalna radnica.
Kada je reč o prepoznavanju problema sa alkoholom, Despotović ističe da su granice često nejasne. „Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na učestalost i količinu, koje uzrokuje teškoće u bilo kom aspektu života, može biti znak problema. Ako imate potrebu da pijete svakog dana, čak i jedno piće, to je signal za zabrinutost“, kaže ona.
Lečenje zavisnosti od alkohola je složen i dugotrajan proces. Despotović objašnjava da terapija traje najmanje dve godine. Na početku, pacijenti često dolaze pod pritiskom, bez unutrašnje motivacije. Tokom terapije, njihova motivacija se razvija. „Postoji detoksikacija, individualni i grupni rad, dnevne bolnice, i uvek je to kombinacija farmakoterapije i psihosocijalne podrške“, dodaje ona. Pristup lečenju je individualizovan; neki pacijenti zahtevaju hospitalni tretman, dok drugi dolaze ambulantno.
Jedna od najčešćih zabluda je da alkohol može pomoći u smanjenju stresa. „Ljudi veruju da će im piće pomoći da se opuste ili da lakše zaspe. Međutim, alkohol je depresor centralnog nervnog sistema. Iako može imati trenutni umirujući efekat, dugoročno pogoršava stanje, posebno kod onih sa predispozicijom za depresiju“, ističe Despotović.
Porast konzumacije alkohola među ženama, prema njenim rečima, često je rezultat društvenih pritisaka i promenjenih uloga. „Žene su danas pod velikim očekivanjima. U pokušaju da balansiraju posao, porodicu i društvene obaveze, često pribegavaju pogrešnim mehanizmima. Alkoholizam kod žena je često sekundaran, rezultat pokušaja da se ‘ugasi’ neki dublji problem“, objašnjava ona.
Kada su u pitanju mladi, problem započinje još u detinjstvu. „Roditelji ponekad u šali daju alkohol deci na proslavama ili porodičnim okupljanjima, ne razmišljajući o posledicama. Tokom adolescencije, alkohol postaje normalizovan i široko prihvaćen među vršnjacima“, kaže Despotović.
Iako se problem zavisnosti čini velikim i sveprisutnim, rešenje nije nemoguće. Ključ leži u edukaciji, ranom prepoznavanju rizika i promeni društvenih stavova. „Važno je da znamo da imamo pravo da kažemo ‘ne’, da biramo zdravlje, jasnoću i kontrolu. Na kraju, sve zapravo polazi od nas“, zaključuje Despotović.
