Gutereš ukazuje na to da cilj ograničavanja globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, koji je dogovoren na prethodnom samitu o klimatskim promenama, sada je u ozbiljnoj opasnosti. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, mnoge države su sve više usmerene ka pronalaženju alternativnih izvora za rusku naftu i gas. Ova potraga za alternativama može imati ozbiljne posledice po planetu, jer može dovesti do povećanog oslanjanja na fosilna goriva, što bi moglo doprineti bržem zagrevanju Zemlje.
Na međunarodnom nivou, vlade se suočavaju sa izazovima u vezi sa sigurnošću snabdevanja energijom, posebno u svetlu krize izazvane sukobima u Ukrajini. U tom kontekstu, mnogo zemalja se bori da pronađe brza rešenja kako bi obezbedile svoje energetske potrebe, što često podrazumeva povratak korišćenju fosilnih goriva. Međutim, ovakvi kratkoročni i ad-hoc pristupi mogu izazvati dugoročne posledice po klimu. Gutereš je upozorio da bi se zemlje mogle „opsednuti“ snabdevanjem fosilnim gorivima, zanemarujući tako dugoročne ciljeve smanjenja emisije štetnih gasova.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija naglašava da bi okretanje fosilnim gorivima samo stvorilo dodatne probleme. „Naše kontinuirano oslanjanje na fosilna goriva stavlja globalnu ekonomiju i energetsku bezbednost na milost i nemilost geopolitičkim šokovima i krizama“, rekao je Gutereš. Ovaj stav je u skladu sa upozorenjima naučnika i ekologa koji ukazuju na to da se trenutna potražnja za energijom ne može zadovoljiti bez očuvanja ekoloških principa.
U svetu koji se suočava sa klimatskim promenama, važno je prepoznati da je potrebna transformacija u načinu na koji proizvodimo i trošimo energiju. Umesto da se oslanjamo na fosilna goriva, koje su glavni uzročnici globalnog zagrevanja, moramo investirati u obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija. Ove tehnologije ne samo da smanjuju emisije, već i stvaraju nova radna mesta i podstiču ekonomsku stabilnost.
Iako su mnoge zemlje pod pritiskom da brzo reše svoje energetske potrebe, važno je da ne zaborave na ciljeve koje su postavile u okviru Pariskog sporazuma. Ovaj sporazum ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusa, a idealno na 1,5 stepeni, u poređenju sa predindustrijskim nivoima. Međutim, kako se trenutni trendovi razvijaju, čini se da je ovaj cilj sve više udaljen.
U tom smislu, Gutereš je pozvao države da preispitaju svoje energetske politike i da se usredsrede na održiva rešenja. „Moramo ubrzati prelaz na čistu energiju i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva“, poručio je. On je takođe istakao važnost finansijske podrške zemljama u razvoju koje se bore s posledicama klimatskih promena, kako bi mogle implementirati zelene tehnologije i smanjiti svoje emisije.
U vreme kada se svet suočava sa sve većim klimatskim izazovima, od poplava do suša, važno je da se globalna zajednica ujedini u borbi protiv klimatskih promena. Dok se svet suočava sa krize u snabdevanju energijom, prioritet mora biti očuvanje planete i zaštita budućih generacija. Samo kroz zajedničke napore možemo postići održiviju i otporniju budućnost.
Nakon svih ovih upozorenja, jasno je da je vreme za akciju. Svaka država mora preuzeti odgovornost i raditi na smanjenju svojih emisija, kao i na prelasku na održive izvore energije. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo sa još ozbiljnijim posledicama klimatskih promena u budućnosti.
