Ozbiljan propust u oblasti bezbednosti kanadske kompanije Coinkite doveo je do krađe više od 1.300 bitkoina, čija je tržišna vrednost oko 75 miliona evra, prenosi danas belgijski nacionalni servis na flamanskom jeziku VRT. Hakovanje je izazvalo veliku uzbunu u svetu kriptovaluta, a korisnici takozvanih Coldcard novčanika, koji su bili meta hakera, videli su kako im je poslednjih dana nestajala digitalna ušteđevina.
Način na koji je došlo do hakovanja posebno izaziva čuđenje među stručnjacima, jer hakovani uređaji spadaju u kategoriju hardverskih novčanika, odnosno specijalizovanih uređaja koji su dizajnirani za bezbedno čuvanje nečijih tajnih digitalnih ključeva van internet mreže. Advokat koji je specijalizovan za oporezivanje investicija i kriptovalute, Tomas Spas, rekao je da to čini slučaj još bolnijim, jer su ovi Coldcard novčanici smatrani najsloženijim i najbezbednijim u svetu kriptovaluta.
Kako je ocenjeno, uzrok problema koji je omogućio hakovanje podataka leži u firmveru određenih Coldcard uređaja, prilikom čijeg kreiranja se generiše takozvano „seme“, odnosno slučajni niz reči koji služi kao krajnji ključ za bitkoine. Zbog greške u softveru kompanije Coincite, ta slučajnost je bila nedovoljna, a kao rezultat toga, napadači sa dovoljnom računarskom snagom, a moguće je i uz pomoć veštačke inteligencije, bili su u stanju da rekonstruišu ključeve.
Navodno je greška u softveru prisutna od 2021. godine, ali su napadači tek sada udarili u velikim razmerama, povodom čega je Tomas Spas rekao da to ukazuje na pažljivo pripremljenu operaciju. „Taj bag je postojao već neko vreme, ali su čekali do sada. Usred smo praznične sezone. Mnogi ljudi su van kuće i nemaju neposredni pristup svom hardverskom novčaniku“, kazao je Spas.
On je istakao da napadači nisu delovali nasumično i da mnogi od pogođenih digitalnih novčanika nisu bili dirnuti godinama. Činjenica da su velike količine bitkoina povučene iz stotina novčanika u kratkom vremenskom periodu sugeriše, prema istraživačima, da su napadači prvo mapirali ranjive adrese tokom dužeg perioda pre nego što su izvršili napad. „To je vođeno na dobro organizovan način. Čekali su pravi trenutak“, kazao je Spas.
Ova krađa je dodatno podstakla sumnje u bezbednost hardverskih novčanika, koji su često reklamirani kao najpouzdaniji način za čuvanje kriptovaluta. Stručnjaci sada postavljaju pitanja o tome koliko su takvi uređaji zapravo bezbedni, s obzirom na to da su čak i njihovi najsigurniji modeli podložni napadima.
U svetlu ovog događaja, korisnici kriptovaluta se pozivaju na oprez i preporučuje im se da redovno ažuriraju svoje uređaje i koriste dodatne mere bezbednosti, kao što su višefaktorska autentifikacija i offline skladištenje sredstava. Takođe, preporučuje se da se novčanici koriste samo za kratkoročne transakcije, dok se dužoročne uštede drže na sigurnijim mestima.
Ovo nije prvi put da su kriptovalute postale meta hakerskih napada, ali ovaj slučaj se izdvaja zbog velikog broja pogođenih korisnika i značajne sume koja je ukradena. Kompanije koje se bave kriptovalutama i hardverskim novčanicima suočavaju se sa sve većim pritiscima da poboljšaju svoje sigurnosne protokole i zaštite svoje korisnike od ovakvih pretnji.
U međuvremenu, istražitelji nastavljaju da prate tragove napadača i pokušavaju da dođu do rešenja koja će sprečiti slične incidente u budućnosti. U svetu kriptovaluta, gde su sume često astronomske, ovakvi propusti mogu imati katastrofalne posledice po poverenje korisnika i budućnost čitave industrije.
Dok se situacija razvija, stručnjaci upozoravaju da je bitno ne gubiti iz vida bezbednost i da korisnici uvek budu na oprezu prilikom korišćenja kriptovaluta.
