Snežana Brkić, dekanka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, uhapšena je jutros tokom akcije policije, koja sumnja da je zloupotrebila svoj službeni položaj. Pored nje, pet drugih pojedinaca takođe je osumnjičeno za ometanje normalnog rada fakulteta i organizovanje štrajka koji je doveo do potpunog prekida nastave. Polovina zaposlenih na fakultetu već mesecima učestvuje u štrajku, a prelazak na online nastavu nije započet. Zaposleni su uvereni da se ovde zapravo radi o političkom progonu, naročito imajući u vidu aktivnu podršku koju je Brkić pružila studentima.
Akademski plenum fakulteta smatra hapšenje dekanke represivnom merom i odmazdom vlasti pred izazovima koje su postavili studenti. Ističu da ništa neće uplašiti predavače i akademsku zajednicu, dapače, dodatno će ojačati njihovu posvećenost i podršku studentskim zahtevima. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se situacija na fakultetu čini sve ozbiljnijom, a zahtevi studenata za promenama postaju sve intenzivniji.
Podrška dekana Brkić studentima u njihovim inicijativama dodatno je pojačala tenzije između akademske zajednice i administracije. Zaposleni na fakultetu ističu da je ova podrška rezultat teške situacije u kojoj se nalaze studenti, a da je štrajk izraz njihove želje za promenama koje su potrebne da bi se unapredili uslovi obrazovanja. U tom kontekstu, hapšenje Brkić je shvaćeno kao korak unazad u borbi za prava studenata i demokratizaciju obrazovnog sistema.
Uprkos pritiscima, akademska zajednica ispoljava odlučnost da nastavi svoju borbu. Mnogi sumnjaju u motive hapšenja i smatraju da se radi o pokušaju da se obeshrabre oni koji se protive trenutnom stanju. Osnovni cilj studenata i zaposlenih jeste da poboljšaju obrazovni proces i osiguraju da svi imaju jednake šanse za ostvarivanje svojih potencijala.
U izjavi koju je dala nakon hapšenja, Brkić je naglasila da je cilj njenog delovanja uvek bio da se pruži podrška studentima i da se bori za njihova prava. Ovaj incident je samo dodatno podstakao zajednicu da se organizuje i zatraži prave promene unutar obrazovnog sistema. Akcija vlasti još jednom je ukazala na potrebu za većim dijalogom između svih učesnika u obrazovanju kako bi se rešili postojeći problemi.
Članovi fakulteta i dalje se okupljaju i razmenjuju ideje o tome kako da nastave svoju borbu, naglašavajući važnost solidarnosti među zaposlenima i studentima. Ovaj incident će verovatno imati dugoročne posledice kako na samu instituciju, tako i na način na koji se osluškuju potrebe i zahtevi studenata. Tenzije između administracije i akademske zajednice služe kao podsetnik da je obrazovni sistem složen i da zahtevna pitanja ne mogu biti rešena jednostavnim rešenjima.
U vreme kada se sve više studentata aktivno uključuje u zagovaranje svojih prava, slučaj Snežane Brkić predstavlja samo jedan od mnogobrojnih izazova sa kojima se akademska zajednica suočava. Za to vreme, rešenja će zahtevati saradnju, razumevanje i, pre svega, dijalog koji će omogućiti da se čuje glas svih učesnika i doprinese stvaranju pravednijeg i efikasnijeg obrazovnog sistema.
