Snežana Brkić, dekanica Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, uhapsena je jutros tokom akcije policije i tužilaštva, zajedno sa još pet osoba. Naime, sumnja se da su zloupotrebili svoj službeni položaj, što je rezultiralo pokretanjem krivičnog postupka od strane Višeg javnog tužilaštva. Ova akcija uključuje i optužbe za ometanje rada fakulteta kao i organizovanje štrajka koji je prouzrokovao potpunu blokadu nastave.
Osoblje fakulteta izražava zabrinutost i smatra da je hapšenje dekanice politički progon, koji je rezultat njene otvorene podrške studentima, kao i učešća u protestnim akcijama. Ova situacija dodatno je eskalirala kada je profesor Filozofskog fakulteta, Miloš Jocić, bio priveden tokom same blokade, dok su ostali uhapšeni bez konkretnih naloga.
Akademski plenum sve ovo ocenjuje kao represiju od strane vlasti, koja će, prema njihovim rečima, samo dodatno pojačati solidarnost profesora i studenata. Mnogi smatraju da hapšenja nisu samo ishitren odgovor na proteste, već i savršeno osmišljen način da se uguši svaki oblik neslaganja unutar akademske zajednice.
S obzirom na trenutnu situaciju, na Fakultetu se oseća napetost. Protesti onih koji podržavaju dekanicu su se proširili, a studenti insistiraju na pravednom postupanju i oslobađanju uhapšenih. Izgleda da je ključna tačka nesuglasica u pitanju slobode akademskog izražavanja i prava na okupljanje. Mnogi smatraju da je akademska zajednica zadužena za promovisanje kritičkog mišljenja i istraživačkog duha, a ovakve akcije vlasti to direktno ugrožavaju.
Protesti su se održali i van samog fakulteta, sa studentima i profesorima koji su se okupili da pruže podršku uhapšenima, izražavajući svoj gnev prema onome što smatraju nefer i autoritarnim postupanjem vlasti. Ovi trenuci solidarnosti ukazuju na to da su studenti i profesori odlučni da se bore za svoja prava i slobode, ma kolike prepreke im se našle na putu.
Najava daljih postupaka i reakcija javnosti na ovo hapšenje ima potencijal da dodatno produbi krizu unutar akademske zajednice. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi ovakve represivne mere, osim što pojačavaju tenzije, mogle izazvati i širok spektar društvenih pokreta koji se bore protiv gušenja slobode govora i izražavanja.
U celom ovom kontekstu, nezaobilazna je i uloga medija koji izveštava o ovim događajima. Feljtonizovani narativi i naslovne strane ne daju samo informaciju, već i oblikuju javno mnjenje i podele unutar društva. Ukoliko se ovakva situacija nastavi, moglo bi se desiti da se dogodi kolaps poverenja između akademske zajednice i vlasti.
Osim direktnog uticaja na fakultet, ova hapšenja mogla bi imati dugoročne posledice na studente i njihove akademske karijere, kao i na ugled institucije. Kroz istoriju, akademske institucije su se često suočavale sa pritiscima vlasti, ali su uspevale da opstanu i zadrže svoju autonomiju. Pitanje je, sada, da li će se to ponovo desiti ili će ova situacija otvoriti vrata za nove promene u načinu na koji se vodi akademska politika u Srbiji.
