Film „Istrebljivač“ (Blade Runner), remek-delo reditelja Ridlija Skota, danas se smatra jednim od najznačajnijih naučnofantastičnih ostvarenja svih vremena. Međutim, put do njegovog kultnog statusa bio je sve osim jednostavan. Ovaj film je poznat po svojoj distopijskoj atmosferi i legendarnoj muzici Vangelisa, ali i po mučnoj produkciji koja je skoro slomila glavnog glumca Harisona Forda.
Radnja filma smeštena je u futuristički Los Anđeles, gde specijalni policajac, poznat kao „blade runner“ (Ford), ima zadatak da lovi i likvidira odbegle replikante, androide koje proizvodi korporacija Tyrell i koji rade u kolonijama na drugim planetama. Iako je film postao Skotovo remek-delo, snimanje je obeležio žestok sukob između reditelja i glavne zvezde.
Ford je 1992. godine otvoreno priznao da mu „Blade Runner“ nije jedan od omiljenih filmova. Sukobio se sa Ridlijem, što je dovelo do tenzija tokom snimanja. Poznat po svojoj iskrenosti i radnoj etici, Ford je preferirao strukturiran i jednostavan pristup snimanju, koji se kosio sa Skotovim rediteljskim stilom, često opisivanim kao tiranski.
Jedan od najvećih kamenova spoticanja tokom produkcije bila je naracija koju je Ford morao da snimi. Kada su počeli sa radom, prećutno je dogovoreno da verzija filma neće imati glasovnu naraciju. Iako su Ford i Skot želeli da prikažu detektivski posao vizuelno, studio je odbio ovu viziju, smatrajući je previše komplikovanom. Ford je kasnije izjavio: „Bila je to jebena noćna mora. Mislio sam da film funkcioniše bez naracije. A onda sam bio prisiljen da ponovo snimam tu naraciju, i to za ljude koji nisu zastupali interese reditelja.“
Ridli Skot je takođe priznao da je bilo teško raditi sa Fordom. U jednom intervjuu je rekao: „Oprostiće mi jer se sada dobro slažemo. Postao je šarmantan. Ali on puno zna i u tome je problem. Divim se njegovom radu. Imali smo loše razdoblje, ali prešao sam preko toga.“ Ovi komentari ukazuju na to koliko je kompleksan odnos između reditelja i glavnog glumca bio tokom stvaranja ovog filmskog klasika.
Produkcija „Istrebljivača“ bila je obeležena i raznim izazovima, uključujući vremenske uslove i tehnološka ograničenja. Mnogi od specijalnih efekata koji su korišćeni u filmu bili su revolucionarni za to vreme. Skot je želeo da stvori jedinstvenu viziju budućnosti, koristeći kombinaciju praktičnih efekata i animacije, što je rezultiralo nezaboravnim slikama koje su i danas relevantne.
Film je prvobitno doživeo podeljene kritike i nije postigao komercijalni uspeh koji je očekivan. Međutim, tokom godina, „Istrebljivač“ je stekao kultni status, mnogi ga smatraju jednim od najboljih filmova svih vremena. Njegov uticaj na naučnu fantastiku i popularnu kulturu je neosporan, a citati i vizuale iz filma često se referenciraju u drugim delima.
Iako su sukobi između Ridlija Skota i Harisona Forda bili neizbežni, rezultat njihovog zajedničkog rada ostavio je dubok trag u filmskoj industriji. „Istrebljivač“ je film koji se bavi složenim pitanjima identiteta, ljudskosti i moralnosti, pitanja koja su i dalje aktuelna u savremenom društvu.
Na kraju, „Istrebljivač“ nije samo naučnofantastični film; on je filozofsko putovanje koje istražuje granice ljudskog postojanja i pitanje šta to zapravo znači biti čovek. Iako su snimanje i produkcija filma bili ispunjeni izazovima, rezultantno delo ostaje jedno od najvažnijih u istoriji filma, inspirišući generacije cinefila i stvaratelja. U tom smislu, konflikti i nesporazumi između Ridlija Skota i Harisona Forda samo su dodali složenost i dubinu ovoj filmskoj priči koja će se verovatno proučavati i u budućnosti.
