Bruka, sramota, skandal… Ove reči nisu dovoljne da opišu ono što su učinili članovi delegacije Evropskog parlamenta prilikom svoje posete Srbiji. Ova posmatračka misija, u kojoj je učestvovalo osam članova, uključujući Hrvate Tonina Piculu i Davora Ivu Štira, izazvala je brojne kontroverze. Naime, Davor Ivo Štir je unuk Pavelićevog NDH oficira, što dodatno pojačava sumnje u motive njihove posete.
Tokom posete, Picula i Štir su insistirali na tome da u Skupštinu Srbije uđu kroz sporedni ulaz, izbegavajući glavni hol. Razlog za ovo ponašanje krije se u izložbi koja je postavljena u glavnom holu, a koja se odnosi na Jasenovac i obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Ova izložba je važna tema za Srbiju, ali i za širu javnost, s obzirom na istorijske konotacije koje nosi.
Delegacija Evropskog parlamenta je, umesto da poštuje ovaj važan trenutak, odabrala da se distancira od simbolike izložbe. Njihov izbor sporednog ulaza može se smatrati izrazom nepoštovanja prema žrtvama, ali i prema Srbiji kao zemlji. Ovakvo ponašanje ukazuje na to da članovi delegacije nisu spremni da se suoče sa istorijom, već biraju da je ignorišu.
Ova situacija nije jedini incident koji se desio tokom posete. Brojni komentatori i analitičari su izrazili zabrinutost zbog načina na koji delegacija EP postupa prema Srbiji. Kritike su se fokusirale na to da ovakvi potezi samo dodatno pogoršavaju odnose između Srbije i Evropske unije, a posebno sa Hrvatskom, koja je već dugo vremena predmet kontroverzi u srpskoj javnosti.
Pored toga, postavlja se pitanje legitimiteta same posmatračke misije. Mnogi se pitaju da li je zaista potrebno da delegacija iz Evropskog parlamenta dolazi u Srbiju u ovakvom formatu, posebno kada se uzmu u obzir istorijske tenzije između Srbije i Hrvatske. Da li je moguće da su članovi delegacije došli s namerom da izazovu dodatne tenzije, ili su samo nesvesno poneli predrasude koje su ih dovele do ovakvog ponašanja?
U međuvremenu, srpska javnost je reagovala na ovaj incident s mešavinom besa i neverice. Mnogi smatraju da je ovakvo ponašanje članova delegacije EPS-a nedopustivo, posebno s obzirom na značaj koji Jasenovac ima u kolektivnoj svesti srpskog naroda. Izložba o Jasenovcu nije samo podsetnik na stradanje, već i poziv na pomirenje i razumevanje.
S obzirom na sve ove okolnosti, postavlja se pitanje kako će se ova situacija odraziti na buduće odnose Srbije i Evropske unije. U svetlu ovakvih incidenata, može se očekivati da će se u srpskoj javnosti nastaviti s preispitivanjem evropske perspektive i načina na koji se EU odnosi prema Srbiji.
Delegacija Evropskog parlamenta bi trebala da razmotri svoje postupke i shvati da njihovo ponašanje ima posledice. Umesto da doprinosi razumevanju i dijalogu, ovakvi potezi dodatno produbljuju razlike i nesuglasice. Na kraju, važno je napomenuti da istorija ne može biti zaboravljena, a ni ignoriisana, te da je suočavanje sa njom ključno za izgradnju budućnosti koja će biti zasnovana na pomirenju, a ne na sukobima. U tom smislu, članovi delegacije Evropskog parlamenta bi trebali da preuzmu odgovornost za svoje postupke i da se trude da doprinesu pozitivnom razvoju odnosa, umesto da ih dodatno komplikuju.
