ZAGREB – Na ovogodišnji Crni petak u Hrvatskoj, koji se održao od 24. do 28. novembra, zabeležen je promet od 106,8 miliona evra, što predstavlja povećanje od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ove podatke objavila je hrvatska Poreska uprava, naglašavajući da je izdato više od 5,1 miliona računa, što je takođe rast od 0,5 odsto u poređenju sa 2024. godinom.
Za vreme trajanja Crnog petka, broj fiskalnih računa u maloprodaji dostigao je 22,9 miliona, dok je ukupni promet iznosio 435,1 milion evra. Ovaj iznos predstavlja rast od 13,2 odsto, odnosno gotovo 15 odsto u odnosu na promet ostvareni u prethodnoj nedelji. Ovi podaci ukazuju na to da potrošači u Hrvatskoj sve više prepoznaju vrednost Crnog petka kao priliku za kupovinu po sniženim cenama.
Crni petak, koji se tradicionalno obeležava na dan nakon američkog Dana zahvalnosti, postao je popularan i u Hrvatskoj, a trgovci su iskoristili ovu priliku da privuku kupce raznim akcijama i sniženjima. U godini kada je inflacija postala značajan faktor, potrošači su tražili načine da uštede na svojim kupovinama, a sniženja koja su bila dostupna tokom Crnog petka su im to omogućila.
Prema analizi, najpopularniji proizvodi tokom Crnog petka bili su elektronika, odeća i obuća. Mnogi kupci su se odlučili za online kupovinu, što je dodatno olakšalo proces nabavke. Trgovci su se prilagodili ovom trendu povećanjem svojih kapaciteta za e-trgovinu, nudeći bržu isporuku i raznovrsne opcije plaćanja.
Pored rasta prometa, značajno je i to da su potrošači pokazali veću svest o važnosti planiranja kupovine unapred. Mnogi su istraživali cene i upoređivali proizvode pre nego što su se odlučili za kupovinu, što ukazuje na promenu u potrošačkim navikama. Ova promena može se pripisati i porastu informatičke pismenosti među potrošačima, koji su sve više svesni mogućnosti koje im pruža internet.
Na osnovu dobijenih podataka, trgovci su izjavili da su zadovoljni rezultatima ovogodišnjeg Crnog petka. Mnogi su istakli da su sniženja privukla kako stare, tako i nove kupce, čime su povećali svoju bazu potrošača. Takođe, neki trgovci su koristili ovaj period kako bi testirali nove proizvode ili usluge, što im može pomoći da bolje razumeju tržišne trendove i potrebe potrošača.
Iako je Crni petak postao simbol potrošnje, neki analitičari upozoravaju na moguće negativne posledice prekomerne potrošnje. Postavlja se pitanje održivosti takvih akcija, s obzirom na to da potrošači često kupuju proizvode koji im nisu neophodni samo zbog sniženja. Ova dinamika može dovesti do prekomernog zagađenja i otpada, što je tema koja se sve više prepoznaje u društvu.
U svetlu ovih razmatranja, trgovci i organizacije bi mogli razmotriti kako da svoje promocije učine održivijim i odgovornijim. Na primer, podsticanje potrošnje lokalnih proizvoda ili smanjenje ambalaže može biti jedan od načina da se doprinese očuvanju životne sredine.
U zaključku, ovogodišnji Crni petak u Hrvatskoj pokazao je rast i prilagodljivost potrošača i trgovaca, dok istovremeno postavlja važne izazove u pogledu održivosti i odgovorne potrošnje. Kako se potrošačke navike nastavljaju razvijati, trgovci će morati da pronađu ravnotežu između privlačenja kupaca i očuvanja resursa na planeti. Ovaj događaj može poslužiti kao pokazatelj budućih trendova u maloprodaji i ponašanju potrošača.
