ZAGREB – Hrvatska beleži snažan i otporan privredni rast, ali njegovo dugoročno očuvanje zahteva jačanje fiskalnih rezervi i reforme povezane sa ubrzanim starenjem stanovništva, navodi se u najnovijem Ekonomskom pregledu Hrvatske koji je danas objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovaj izveštaj ukazuje na ključne izazove s kojima se zemlja suočava u narednim godinama, a posebno na potrebu za održivim razvojem u svetlu demografskih promena.
Prema projekcijama OECD-a, hrvatski privredni rast će nakon 3,2 odsto u 2025. godini pasti na 2,7 odsto u 2026. i 2,4 odsto u 2027. godini. Ova postepena usporavanja su rezultat smanjenja domaće tražnje, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje. U ovom kontekstu, analitičari ističu da je ključno da Hrvatska preduzme mere koje će omogućiti jačanje privrednih temelja i očuvanje rasta.
Jedan od glavnih faktora koji će uticati na budući rast je demografska slika zemlje. Starenje stanovništva predstavlja značajan izazov, jer smanjuje radnu snagu i povećava pritisak na socijalne i zdravstvene sisteme. OECD upozorava da je neophodno sprovesti reforme koje će omogućiti adekvatno prilagođavanje ovim promenama, uključujući poboljšanje uslova za rad i podsticanje većeg učešća mladih i žena na tržištu rada.
U izveštaju se takođe naglašava da će inflacija u Hrvatskoj, prema očekivanjima, postepeno opadati, sa predviđenih 3,3 odsto u 2026. godini i 2,5 odsto u 2027. godini. Smanjenje inflacije može doprineti stabilizaciji ekonomije i povećanju životnog standarda građana, ali je važno da se sprovedu i druge mere kako bi se obezbedila dugoročna ekonomska stabilnost.
OECD preporučuje da Hrvatska nastavi sa reformama u oblasti javnih finansija, kako bi se stvorili fiskalni rezervoari koji će omogućiti zemlji da lakše odgovori na ekonomske šokove. Jačanje fiskalne discipline i smanjenje javnog duga su ključni koraci ka postizanju ovih ciljeva. Takođe, potrebno je unaprediti i efikasnost javne uprave, što će omogućiti bolje korišćenje budžetskih sredstava.
Osim fiskalnih reformi, OECD naglašava važnost ulaganja u obrazovanje i inovacije. Kako bi se održao privredni rast, potrebno je povećati nivo obrazovanja i veština radne snage, što će doprineti konkurentnosti hrvatske ekonomije na globalnom tržištu. Ulaganja u istraživanje i razvoj su takođe od suštinskog značaja za podsticanje inovacija i kreiranje novih radnih mesta.
Hrvatska se, u svetlu ovih izazova, mora fokusirati na implementaciju strategija koje će omogućiti održiv rast i razvoj. Očekuje se da će u narednim godinama biti potrebno jačati saradnju između vlade, privatnog sektora i obrazovnih institucija kako bi se osiguralo da su svi aspekti ekonomije usklađeni i da se reaguje na promene u radnoj snazi i zahtevima tržišta.
U zaključku, izveštaj OECD-a ukazuje na to da Hrvatska ima potencijal za dalji ekonomski rast, ali da će to zavisiti od sposobnosti zemlje da se suoči sa demografskim izazovima i sprovede potrebne reforme. Održavanje stabilne inflacije, jačanje fiskalnih rezervi i ulaganje u obrazovanje i inovacije su ključni faktori koji će oblikovati budućnost hrvatske ekonomije. Kroz proaktivan pristup i strategije usmerene ka održivom razvoju, Hrvatska može osigurati prosperitet za svoje građane i unaprediti svoj položaj na evropskoj i globalnoj ekonomskoj sceni.
