Šefica hrvatske nevladine organizacije Dokumenta, Vesna Teršelič, predstavila je izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za 2024. godinu. Izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće trendove u vođenju krivičnih postupaka za ratne zločine, sa posebnim osvrtom na strukturu optuženih. Prema podacima, u 2023. godini vođeno je ukupno 54 krivična postupka koji su bili u fazi rasprave. Od tog broja, čak 33 postupka, odnosno 61,11 procenata, vođeno je u odsustvu optuženih.
Teršelič je istakla da je ovakva situacija neprihvatljiva i da ukazuje na ozbiljan problem pravde u Hrvatskoj. „Zabrinjavajuća je činjenica da među okrivljenima i optuženicima nema nijednog postupka za ratni zločin koji se vodi protiv pripadnika Hrvatske vojske ili Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske. Umesto toga, samo tri krivična dela su vođena protiv pripadnika Hrvatskog vijeća obrane (HVO), i to za dela počinjena na području Bosne i Hercegovine“, naglasila je ona.
Analizirajući strukturu optuženih, Teršelič je navela da se od ukupno 187 okrivljenih, samo tri, što čini 1,6 posto, odnose na pripadnike HVO-a, dok su preostali, njih 184, odnosno 98,4 posto, optuženi za zločine koje su počinile srpske paravojne i parapolicijske snage. Ovaj nesrazmerni odnos, prema njenim rečima, ukazuje na nedostatak sveobuhvatne pravde i transparentnosti u suđenjima za ratne zločine.
Izveštaj takođe ukazuje na to da su suđenja često vođena bez prisutnosti optuženih, što dodatno komplikuje situaciju i dovodi u pitanje pravičnost procesa. „Suđenja u odsustvu ne samo da otežavaju ostvarivanje pravde za žrtve, već i šalju pogrešnu poruku o odgovornosti za ratne zločine“, dodala je Teršelič.
Hrvatska se suočava sa izazovima u pogledu procesuiranja ratnih zločina, a mnogi smatraju da je potrebno preispitati pristup pravdi kako bi se osiguralo da svi počinioci, bez obzira na njihovu pripadnost, budu odgovorni za svoja dela. Teršelič je ukazala na potrebu za većom transparentnošću i ravnotežom u procesima, kao i na važnost uključivanja svih relevantnih strana u diskusiju o pravdi za ratne zločine.
U izveštaju se takođe naglašava da bi Hrvatska trebala da preuzme proaktivniji pristup u rešavanju pitanja ratnih zločina, uključujući unapređenje pravnog okvira i jačanje kapaciteta pravosudnih institucija. „Mora se raditi na izgradnji poverenja između različitih zajednica i na stvaranju uslova za dijalog o prošlosti“, zaključila je Teršelič.
S obzirom na sve navedeno, izveštaj Dokumenta predstavlja važan korak u razumevanju trenutne situacije u vezi sa suđenjem za ratne zločine u Hrvatskoj. On poziva na akciju i promene koje su neophodne kako bi se osiguralo da pravda bude dostupna svima. Ovaj izazov zahteva zajednički napor svih aktera, uključujući vladu, pravosudne institucije, nevladine organizacije i širu javnost, kako bi se osigurala pravična i pravedna rešenja za sve žrtve rata.
U svetlu ovih saznanja, bitno je da se nastavi sa radom na unapređenju procesa pravde i da se obezbedi da se svi počinioci ratnih zločina, bez obzira na njihovu poziciju ili pripadnost, suoče sa posledicama svojih dela. Samo tako Hrvatska može postati društvo koje se suočava sa svojom prošlošću i koje teži istinskoj pravdi i pomirenju.
