Hrvatska je u februaru 2023. godine zabeležila najveći pad industrijske proizvodnje među zemljama Evropske unije, dok su druge države beležile stabilan oporavak. Prema podacima evropskog statističkog ureda (Eurostata), industrijska proizvodnja u Hrvatskoj smanjena je za 3,9 posto u odnosu na januar, kada je porasla za 2,1 posto. Ovaj pad dolazi u trenutku kada je na nivou evrozone proizvodnja porasla za 1,1 posto, dok je u EU zabeležen rast od 1 posto.
Na mesečnom nivou, najznačajniji rast industrijske proizvodnje zabeležen je u Irskoj, gde je proizvodnja porasla za 10,8 posto. Slede Belgija i Luksemburg sa rastom od 7,4 odnosno 6,3 posto. U suprotnosti sa tim, Hrvatska je, pored Grčke koja je imala pad od 3,6 posto, na samom dnu liste.
U kontekstu godišnjih poređenja, evropska industrijska proizvodnja u februaru 2023. prvi put je porasla u gotovo dve godine. U evrozoni je zabeležen rast od 1,2 posto, dok je na nivou EU proizvodnja porasla za 0,6 posto. Ovi podaci dolaze nakon što je u januaru zabeležen pad od 0,5 posto u evrozoni i 0,6 posto u EU.
U analizi sektora, najveći rast na mesečnom nivou zabeležila je proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara, koja je porasla za 2,8 posto u evrozoni i EU. Sektor kapitalnih dobara takođe je zabeležio rast od 0,8 posto u evrozoni i 0,9 posto u EU. Međutim, proizvodnja energije smanjena je za 0,3 posto u evrozoni, dok je u EU zabeležen rast od 0,8 posto.
Kada je reč o godišnjim poređenjima, sektor netrajnih potrošačkih dobara takođe je imao najveći rast, od 9,7 posto u evrozoni i 8,1 posto u EU. Energetski sektor je zabeležio povećanje od 1,4 posto na obe teritorije, dok je sektor intermedijarnih dobara imao najveći pad od 2,7 posto u evrozoni.
U Hrvatskoj, industrijska proizvodnja u februaru 2023. porasla je za 5,4 posto u odnosu na februar prošle godine, nakon što je zabeležen skok od 7,6 posto u januaru. Na godišnjem nivou, najbliža Hrvatskoj bila je Malta sa povećanjem od 5,8 posto.
Pad industrijske proizvodnje zabeležen je i u Mađarskoj, gde je proizvodnja smanjena za 8 posto, dok su Bugarska i Nemačka zabeležile pad od 4,7 odnosno 3,7 posto. Ovi podaci ukazuju na to da su različite zemlje EU suočene sa različitim ekonomskim uslovima i izazovima u industrijskom sektoru.
U zaključku, dok se druge evropske zemlje suočavaju sa stabilnim oporavkom i rastom industrijske proizvodnje, Hrvatska se nalazi u izazovnoj situaciji sa značajnim padom. Ovi podaci iz Eurostata naglašavaju potrebu za analizom i strategijama koje bi mogle pomoći u stabilizaciji i oporavku hrvatske industrije u budućnosti.
