ZAGREB – Hrvatska je uputila Crnoj Gori diplomatsku notu, zahtevajući vraćanje imovine pripadnicima hrvatske manjine u gradovima Tivat i Dobrota. Ova informacija je danas preneta kroz medije u Hrvatskoj, a posebno je naglašeno da se radi o 51 porodici iz Tivta koja do danas nije primila nikakvu naknadu za imovinu koja je generacijama bila u njihovom vlasništvu.
Prema izveštajima, na području Dobrote, hrvatskim porodicama oduzeta je imovina tokom devedesetih godina prošlog veka, u vreme ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Hrvatska vlast ističe da je važno da se ovo pitanje reši ne samo zbog prava manjine, već i zbog evropske perspektive Crne Gore.
„Hrvatska diplomatskom notom upozorava Crnu Goru da je neophodno rešiti ovo pitanje koje je od značaja za hrvatsku zajednicu u Crnoj Gori, ali i za samu Crnu Goru ako želi da postane deo Evropske unije. Treba konačno da vrate imovinu koja je oduzeta raznim mahinacijama i nejasnim upisima u katastarske i druge registre tokom agresije na Hrvatsku“, piše Večernji list.
Ova situacija otvara brojna pitanja o pravima manjina u regionu, kao i o obavezama država prema svojim građanima. Hrvatska je, nakon sticanja nezavisnosti, uspostavila različite mehanizme za zaštitu prava svojih manjina, dok se Crna Gora suočava sa izazovima u pogledu priznavanja i vraćanja imovine.
Hrvatska manjina u Crnoj Gori predstavlja značajan deo društva, a njihova prava su često bila u fokusu rasprava između dve države. Oduzeta imovina tokom ratnih dešavanja ostavila je duboke rane i nepravde koje se i dalje osećaju, a rešenje ovog pitanja moglo bi doprineti boljem međudržavnom odnosu i stabilnosti u regionu.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je preduzela određene korake ka unapređenju prava manjina, ali se i dalje suočava sa kritikama zbog sporog procesa restitucije. Hrvatska vlast veruje da bi brže rešavanje ovog problema moglo poboljšati sliku Crne Gore na međunarodnoj sceni i pomoći joj da postigne ciljeve vezane za članstvo u Evropskoj uniji.
Između ostalog, diplomatska nota je i podsećanje na važnost poštovanja istorijskih prava i pravde za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Vraćanje imovine ne bi trebalo da bude samo formalnost, već proces koji će doprineti pomirenju i izgradnji poverenja među narodima.
Pitanje vraćanja imovine postaje sve aktuelnije kako se približava rok za pristupanje Crne Gore EU, a očekuje se da će biti tema budućih pregovora između zemalja u regionu. Hrvatska se nada da će ovaj potez podstaći Crnu Goru da ubrza proces restitucije i pruži pravičnu naknadu onima koji su pretrpeli nepravdu.
Iako su odnosi između Hrvatske i Crne Gore u poslednjim godinama bili relativno stabilni, ovakvi zahtevi mogu izazvati tenzije, ukoliko ne budu adekvatno rešeni. Očekuje se da će se u narednom periodu održati razgovori na visokom nivou kako bi se pronašlo rešenje koje će zadovoljiti obje strane i omogućiti dalji napredak u bilateralnim odnosima.
U međuvremenu, hrvatska manjina u Crnoj Gori nastavlja da se bori za svoja prava, a njihova sudbina ostaje neizvesna dok se pitanje vraćanja oduzete imovine ne reši. Uloga međunarodne zajednice takođe može biti ključna u ovom procesu, a mnogi očekuju da će se i EU aktivnije uključiti u rešavanje ovog pitanja u budućnosti.
