Salman Ruždi, angloindijski romanopisac i esejista, poznat po svom delu „Satanski stihovi“, već gotovo četiri decenije živi pod pretnjom smrću. U svom najnovijem intervjuu za britanski Ekonomist, povodom objavljivanja knjige „Jedanaesti sat“, Ruždi je istakao značaj humora u borbi protiv ugnjetavanja. On veruje da humor ne samo da donosi radost, već predstavlja i oružje protiv tiranije i uskogrudosti.
Ruždi smatra da je odsustvo smisla za humor karakteristična osobina zatvorenih umova, naglašavajući da je vrlo malo duhovitih lidera i diktatora. „Humor ljudima više smeta od svega ostalog,“ rekao je on, aludirajući na nedavne događaje u Americi koji su pokazali kako komičari često postaju meta kritike i napada. Njegova lična borba sa pretnjom smrću počela je 1989. godine, kada je iranski vođa Ruholah Homeini izdao fatvu protiv njega zbog navodnog uvredljivog prikazivanja proroka Muhameda u njegovom romanu.
U intervjuu je takođe naglasio da ga frustrira to što mnogi ljudi zbog „slave“ koju je stekao zbog fatve, zanemaruju humor koji je prisutan u njegovom pisanju. „Napad na Satanske stihove nije bio smešan, pa se pretpostavilo da ni knjiga ne može biti smešna,“ objašnjava Ruždi, dodajući da su čitaoci prestali da prepoznaju humor u njegovim delima.
U knjizi „Jedanaesti sat“ Ruždi se bavi raznovrsnim temama kroz satirične priče, kritikujući verske fanatike, političke šarlatane i samu smrt. Govoreći o pokušaju atentata koji se dogodio 2022. godine, u kojem je izgubio desno oko, Ruždi je otkrio da nikada nije video nož koji ga je napola oslepeo sve do suđenja njegovom napadaču, Hadi Mataru. Njega je pogodilo koliko je Matar bio zadovoljan svojim delom, spreman da uništi svoj život kako bi ubio drugog čoveka.
Ruždi je primetio da se sloboda govora nalazi u „lošem stanju“, osvrćući se na atmosferu straha u Indiji i zabrane knjiga u nekim američkim školama, uključujući dela poput „Haklberi Fina“. On se posebno osvrće na cenzuru koja dolazi od strane progresivaca, smatrajući da ona slabi argumente protiv ugnjetavanja.
On je takođe primetio sličnosti između određenih religijskih kultova i pokreta kao što je MAGA, ističući da se u oba slučaja sledbenici takmiče u pokazivanju odanosti vođi i mržnje prema njegovim neprijateljima. „Pisci su čuvari jezika. Kada moćnici izvrću reči kako bi prikrili istinu, pisci imaju dužnost da to istaknu,“ rekao je Ruždi.
Njegova borba za slobodu govora i pravdu ga je natjerala da razmišlja o smrtnosti. Na pitanje o starenju, Ruždi je odgovorio: „Protiv sam toga.“ Tokom poslednjih deset godina, živeo je pod zaštitom britanske vlade, a iako je 1998. godine tadašnji predsednik Irana povukao fatvu, neki smatraju da ona i dalje ostaje na snazi.
Ruždi je dobitnik mnogih nagrada, a trenutno je počasni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Kraljica Elizabeta Druga ga je 2007. godine odlikovala titulom viteza, čime je dodatno naglašena njegova važnost i uticaj u svetu književnosti. Njegova dela ostavljaju dubok trag, ne samo u literaturi, već i u borbi za ljudska prava i slobodu izražavanja, podsećajući nas na to koliko je važno štititi slobodu govora u svim njenim oblicima.
