Uticaj rata u Iranu oseća se daleko izvan Bliskog istoka, a vlade širom sveta se već nedeljama bore sa vrtoglavim rastom cena nafte i gasa. Kriza na Bliskom istoku ne utiče samo na poskupljenje grejanja domova i punjenje rezervoara, već i na cene hrane, što je dodatna briga za mnoge zemlje.
U Velikoj Britaniji, Institut za distribuciju namirnica (IGD) je upozorio da bi inflacija hrane mogla više nego udvostručiti do leta. Trenutna inflacija hrane iznosi 3,6 odsto, ali bi do juna mogla porasti iznad 8 procenata, ukoliko kompanije budu pogođene scenariom „najtežeg, ali kratkotrajnog energetskog šoka“. Očekuje se da će inflacija hrane tokom 2026. godine narasti na oko 6,4 odsto, što bi prosečnom domaćinstvu dodalo više od 150 funti na godišnji račun za namirnice. Čak i „umereniji“ šok bi podigao inflaciju hrane na oko 4,8 odsto za ovu godinu, navodi IGD.
Razlog za ove promene leži u tome što je proizvodnja hrane energetski intenzivna i stoga izložena naglim promenama cena nafte i gasa. Rat u Ukrajini je, iz istog razloga, takođe uticao na cene hrane. Džejms Volton, glavni ekonomista u IGD-u, ističe da visoke cene hrane podstiču zabrinutost zbog ekstraprofita, ali dokazi ukazuju na suprotnu situaciju. Marže za osnovne životne namirnice i piće ostaju izuzetno niske, a u mnogim slučajevima su opale poslednjih godina. Kada su marže ovako tesne, preduzeća imaju ograničen kapacitet da apsorbuju globalne šokove, investiraju u otpornost ili zaštite snabdevanje. Tokom vremena, to povećava rizik od slabije dostupnosti robe i veće nestabilnosti cena.
Ova situacija se ne tiče samo Velike Britanije. Povećanje cena energenata i hrane oseća se širom sveta, a mnoge zemlje, posebno one zavisne od uvoza, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima. U zemljama u razvoju, gde su potrošači već pogođeni visokom inflacijom, dodatno poskupljenje hrane može dovesti do socijalnih nemira i protesta.
U Evropi, mnoge vlade pokušavaju da ublaže udar na potrošače kroz subvencije i pomoć najugroženijim domaćinstvima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će dugoročno rešenje zahtevati strukturne promene u poljoprivrednoj proizvodnji i energetskim politikama. Kriza u snabdevanju hranom može biti dodatno pogoršana klimatskim promenama, koje utiču na prinose i proizvodne kapacitete.
U Sjedinjenim Američkim Državama, inflacija hrane takođe ostaje visoka, a potrošači se suočavaju sa poskupljenjima u supermarketima. Analitičari ističu da će potražnja za hranom ostati visoka, ali da bi se mogla smanjiti dostupnost određenih proizvoda. S obzirom na globalne lanac snabdevanja, bilo kakva prekid u proizvodnji ili transportu može imati dalekosežne posledice na cene.
Ova kriza takođe otvara pitanja o održivosti trenutnih praksi u poljoprivredi i energetici. Mnoge države se suočavaju sa izazovima prelaska na obnovljive izvore energije i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva. U tom kontekstu, stručnjaci naglašavaju važnost investiranja u tehnologije koje će omogućiti efikasniju proizvodnju hrane, uz manji uticaj na životnu sredinu.
Na kraju, jasno je da trenutna kriza na Bliskom istoku ima dalekosežne posledice koje prelaze granice regiona i utiču na svakodnevni život ljudi širom sveta. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će vlade reagovati i koje mere će preduzeti kako bi zaštitile svoje građane od rastućih cena i potencijalne nestašice hrane.
