Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac izjavio je da imenovanje Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju nosi značajnu političku poruku. Štrbac je istakao da to nije slučajno i da se slična praksa primenjivala i za druge zemlje kandidate iz regiona. On je, u razgovoru sa Tanjugom, naglasio da Picula nije šef delegacije koja je posetila Beograd, već njen član, dok je misiju predvodila portugalska evroposlanica Marta Temido. Ipak, dodao je da je funkcija izvestioca za Srbiju daleko značajnija.
„Picula jeste izvestilac, što je mnogo veća funkcija za Srbiju, mnogo veća funkcija i značajnija od šefa ove jednokratne misije. Ona je došla danas, i možda više nikad neće. Picula je tu ceo mandat tokom kojeg će biti izvestilac za Srbiju. Ključni čovek od čega će zavisiti da li će Srbija ući u EU“, naveo je Štrbac.
On je ukazao na to da imenovanje hrvatskog evroposlanika, koji je bio pripadnik Hrvatske vojske tokom operacija „Bljesak“ i „Oluja“, predstavlja političku poruku. Prema njegovim rečima, slične situacije su se dešavale i sa drugim državama, gde su se postavljali izvestioci iz susednih zemalja kako bi bolje pratili situaciju.
Štrbac je ukazao na različite narative koje Srbija i Hrvatska imaju o događajima iz 1990-ih, kao i o Drugom svetskom ratu. Istakao je da su tumačenja stradanja Srba i logora Jasenovac suprotna u dve države. „Naši narativi – naš, krajiški, srpski i države Srbije su dijametralno suprotni od hrvatskog“, rekao je.
On je takođe kritikovao Hrvatsku zbog institucionalnog negiranja genocida nad Srbima u Jasenovcu. „U Jasenovcu je genocid počinjen nad Jevrejima i Romima, a nad Srbima ne. Nad Srbima je počinjen teški ratni zločin, sve osim genocida. Razumete? To zvanično sada piše tamo u Jasenovcu“, napomenuo je Štrbac.
Štrbac je takođe ukazao na to da je Piculino učešće u ratu u Hrvatskoj 1990-ih, posebno njegova slika u uniformi hrvatskog vojnika za vreme „Oluje“, glavni razlog za zategnute odnose između izvestioca EP i Srbije. „I mi mu zameramo, jel’ da? Mi nismo svesni, ili se pravimo da nam to nije poznato, da je u Hrvatskoj čast biti pripadnik Hrvatske vojske, posebno u onim završnim akcijama – kako ih mi zovemo etničkog čišćenja, a za Hrvate su to najsvetlije bitke u istoriji hrvatskog naroda“, rekao je Štrbac.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su odnosi između Srbije i Hrvatske i dalje napeti, a pitanje proširenja Evropske unije postaje sve relevantnije. Imenovanje Picule može da utiče na percepciju Srbije u okviru EU, posebno u svetlu nedavnih događaja i odnosa sa susednim zemljama.
Štrbacova analiza ukazuje na složene istorijske i političke aspekte koji oblikuju savremene odnose u regionu Balkana. Iako se čini da se EU zalaže za stabilnost i pomirenje, postavljanjem izvestilaca iz zemalja sa istorijski zategnutim odnosima može se postaviti pitanje objektivnosti u proceni trenutne situacije.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će se politika proširenja EU verovatno i dalje suočavati sa izazovima, a imenovanje Picule može biti samo jedan od mnogih faktora koji će oblikovati budućnost Srbije u EU. S obzirom na njegovu prošlost i ulogu u ratu, mnogi će se pitati kako će to uticati na pristup Srbije procesu integracije i kako će se razvijati odnosi između Beograda i Zagreba.
Štrbacove reči postavljaju ključna pitanja o identitetu, istoriji i političkoj dinamici koja oblikuje Balkan, a koja će sigurno ostati tema rasprava u narednim godinama.
