ŽENEVA – Indirektne emisije ugljenika, koje su rezultat poslovanja četiri vodeće tehnološke kompanije usmerene na veštačku inteligenciju (AI), porasle su u proseku za 150 odsto između 2020. i 2023. godine. Ovaj značajan porast se povezuje sa potrebama centara podataka koji troše velike količine energije. Ove informacije su danas objavile Ujedinjene nacije.
Prema izveštaju Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), agencije UN zadužene za digitalne tehnologije, upotreba veštačke inteligencije od strane kompanija kao što su Amazon, Majkrosoft, Alfabet i Meta značajno je doprinela povećanju indirektnih emisija. Ove kompanije su, zbog svojih operacija, postale velike potrošače energije, što je direktno uticalo na porast emisije ugljenika u atmosferu.
Indirektne emisije ugljenika se javljaju kao posledica korišćenja električne energije, pare, grejanja i hlađenja koje ove kompanije koriste u svojim operacijama. Kako se digitalni svet sve više oslanja na AI i druge napredne tehnologije, potreba za energijom raste, što dovodi do povećanja emisija koje su često nevidljive, ali imaju značajan uticaj na životnu sredinu.
Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada se svet suočava sa ozbiljnim klimatskim promenama i potrebom za smanjenjem emisija ugljenika. U mnogim zemljama, vlade i organizacije rade na strategijama za smanjenje ugljeničnog otiska, ali povećana potražnja za tehnologijama kao što je AI može otežati te napore. U tom kontekstu, važno je pronaći ravnotežu između tehnološkog napretka i očuvanja životne sredine.
Tehnološki divovi su pod sve većim pritiskom da preduzmu mere za smanjenje svog uticaja na životnu sredinu. Pored toga, potrošači postaju sve svesniji svog ekološkog otiska i očekuju od kompanija da preduzmu odgovarajuće korake ka održivosti. Neki od ovih divova su već najavili planove za korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisija, ali ostaje pitanje koliko će to biti dovoljno da se ublaže negativni efekti njihovih operacija.
Osim što se suočavaju sa pritiscima javnosti i zakonodavaca, ove kompanije takođe moraju razmotriti dugoročne posledice svog poslovanja. Veštačka inteligencija ima potencijal da unapredi mnoge aspekte života, ali bez održivog pristupa, njen razvoj može doći po cenu zdravlja naše planete.
Zbog svih ovih faktora, važno je da tehnološke kompanije ne samo da prepoznaju svoj uticaj na životnu sredinu, već i da aktivno rade na smanjenju svog ugljeničnog otiska. To može uključivati investicije u energetski efikasnije tehnologije, korišćenje obnovljivih izvora energije i razvoj proizvoda koji smanjuju potrošnju energije.
Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije pozivaju na hitne akcije kako bi se smanjile emisije i ublažile klimatske promene. Kako se globalna zajednica suočava sa ovim izazovima, važno je da se svi sektori, uključujući tehnološki, angažuju u borbi protiv klimatskih promena.
Povećanje indirektnih emisija od strane vodećih tehnoloških kompanija naglašava potrebu za novim pristupima u razvoju i korišćenju tehnologija. Samo kroz održiv i odgovoran pristup možemo osigurati da tehnološki napredak ne dođe na račun zdravlja naše planete. U tom smislu, budućnost veštačke inteligencije i njenog uticaja na životnu sredinu zavisi od sposobnosti kompanija da se prilagode i preduzmu potrebne korake ka održivosti.
