Situacija se uveliko promenila
Iranski izvoz sirove nafte je opao otkako je američki predsednik Donald Tramp uveo sankcije toj zemlji 2018. godine. Iran i SAD su pregovarali u Beču tokom prošle godine u nastojanju da pronađu način da ukinu te sankcije na obostrano prihvatljiv način. Međutim, nedavne izjave iranskog ministra nafte Džavada Ovdžija sugerišu da je izvoz nafte Irana dostigao novi maksimum uprkos naporima SAD da zaplene brodove te zemlje.
Ovdži je istakao da su Sjedinjene Američke Države u nekoliko navrata tokom proteklih meseci presretale iranske tankere kako bi sprečile izvoz nafte. „Kada je neprijatelj shvatio da ne može da zaustavi naš izvoz i ugovore, krenuli su za našim brodovima,“ rekao je Ovdži. On je dodao da iranski izvoz nafte raste uprkos „najstrožim sankcijama“ i naporima da se one ukinu putem pregovora u Beču. Istakao je da je rast postignut korišćenjem „različitih metoda za dobijanje ugovora i pronalaženje različitih kupaca“.
Povećanje prodaje sirove nafte, tvrdi Ovdži, ojačalo je pregovaračku poziciju Irana u Beču. Njegovi komentari dolaze nakon što je izvešteno o zapleni iranskog naftnog tankera na Bahamima pod američkim sankcijama. Vašington je ranije izveštavao o drugim zaplenama, ali Teheran je odbacio tvrdnje o posedovanju sirove nafte uskladištene na brodovima.
Iznenadni prekid pregovora u Beču dodatno komplikuje situaciju. SAD su uvele sankcije Iranu nakon što je Tramp povukao svoju zemlju iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) u maju 2018. godine. Administracija Džoa Bajdena je pokrenula pregovore o vraćanju svih strana u skladu sa odredbama sporazuma, koji su trajali skoro godinu dana sa malim uspehom. Nedavno su strane izvestile o značajnom napretku, a tekst novog sporazuma je bio skoro spreman. Međutim, 11. marta su predstavnici Irana i EU izvestili o iznenadnom prekidu pregovora, pozivajući se na faktor „treće strane“.
Pre toga, Rusija je zatražila garancije da nove sankcije Zapada neće uticati na njenu buduću trgovinu sa Iranom, što su SAD odbile da uključe u sporazum. Pregovarački timovi su napustili Beč i vratili se u svoje zemlje na konsultacije, što je dodatno otežalo situaciju.
U međuvremenu, američki predsednik potpisao je memorandum o slanju naoružanja Ukrajini u iznosu od 200 miliona dolara. Ova odluka dolazi usred rastuće napetosti u regionu i izaziva zabrinutost u vezi sa daljim razvojem sukoba. Srbija, s druge strane, nastavlja da se distancira od situacije i tvrdi da neće doživeti sudbinu drugih evropskih zemalja koje se suočavaju s krizom izazvanom ratom u Ukrajini.
Kriza u Ukrajini izazvala je porast cena energenata širom Evrope. U Grčkoj računi za struju dostigli su čak 1.000 evra, dok su Austrija i Švedska zabeležile rekordne cene benzina. Srbija se, prema rečima zvaničnika, trudi da izbegne slične posledice, ali se međunarodna situacija i dalje razvija.
U svetlu ovih događaja, čini se da je geopolitika i dalje u velikoj meri oblikovana sukobima i ekonomskim interesima, dok se pregovori i dalje odvijaju sa neizvesnim ishodima. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo pratiti kako će to uticati na globalne energetske tokove i međunarodne odnose.
