Prošlo je više od jednog veka od smrti Karla Faberžea, jednog od najčuvenijih juvelira svih vremena, a njegova dela i dalje izazivaju oduševljenje. Najpoznatija su Faberžeova jaja, koja su većinom napravljena za carsku porodicu Romanov. Ova uskršnja jaja su bila bogato ukrašena dijamantima, sa skrivenim iznenađenjima i impozantnim postoljima. Vrednost takvih remek-dela danas se meri u desetinama miliona dolara.
Osim jaja, Faberže je dizajnirao mnoge druge predmete, uključujući minijaturne kutije, figurice životinja, kristalne vaze, cvetove, kao i vrhunski nakit i krune za kraljevske porodice. Njegova radionica je povremeno proizvodila i neobične kreacije, kao što su časovnici neobičnog oblika ili figurice sa neočekivanim motivima, poput krompira.
Radionicu „Faberže“ osnovao je Gustav Faberže 1842. godine u Sankt Peterburgu, a njegov sin Karl pridružio mu se 1864. godine. Karl je putovao Evropom, proučavajući umetnost zlatarskog zanata, a nakon povlačenja svog oca, preuzeo je vođenje radionice i podigao je na nivo najuglednijeg zlatarskog ateljea u svetu. Iako je bio vrstan zlatar, Karl nije lično pravio predmete; proizvodnja se obavljala po sektorima pod vođstvom glavnog majstora.
Godine 1901. otvorena je reprezentativna zgrada na adresi Velika Morska 24 u Sankt Peterburgu, koja je bila predviđena kao bogato uređen izložbeni prostor i kancelarija, dok su na spratovima bile prostorije za umetnike i dizajnere. Faberže je pravio mnogo više od uskršnjih jaja; izradio je svega pedeset ovakvih komada, dok je na hiljade drugih predmeta izrađeno za širok spektar klijenata. Njegova radnja u Sankt Peterburgu bila je nezaobilazna adresa ruske elite.
Faberžeova kuća brzo je stekla slavu van granica Rusije, pa je već 1903. godine otvoreno predstavništvo u Londonu. Njegov londonski agent, Henri Bejnbridž, zabeležio je da je Faberžeova pojava „projurila poput komete kroz mračnu atmosferu pretenciozne ozbiljnosti“. Od 1908. godine, Faberže je organizovao trgovačke misije u Kinu i Sijam, što je unelo novu stilsku svežinu u njegove radove.
Nažalost, Prvi svetski rat doveo je do opadanja poslovanja, a početkom 1917. godine, londonska ispostava je zatvorena. U ratnim godinama, radionice su počele proizvoditi vojnu opremu, koristeći veštine svojih zanatlija za izradu delova za eksplozivne naprave, ali su pravili i jednostavne, korisne predmete poput lonaca i čaša.
Kao prijatelj cara, Faberže je bio prinuđen da pobegne iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Put ga je odveo u Nemačku, a zatim u Švajcarsku, gde je preminuo 1920. godine, slomljen zbog gubitka svega što je izgradio. Danas se za sedam Faberžeovih jaja ne zna gde se nalaze, uključujući „Neseser“ jaje iz 1889. godine, koje je poslednji put viđeno u Londonu 1952. godine.
Faberžeova dela i dalje fasciniraju ljubitelje umetnosti i kolekcionare širom sveta. Svaki predmet koji nosi njegov potpis nosi sa sobom ne samo umetničku vrednost, već i bogatu istoriju koja je povezana sa vremenima kada su carstvo, tradicija i umetnost bili nerazdvojni. Faberžeova ostavština i dalje će inspirisati generacije, a potražnja za njegovim radovima nikada neće biti ugašena. Njegova umetnost nije samo simbol luksuza, već i kreativnosti koja prevazilazi vreme i prostor.
