Sve postojeće ugovore moraće da prekinu najkasnije do kraja 2027. godine, a zabrana potpisivanja novih ugovora stupa na snagu od 1. januara 2026. godine. Ovaj predlog, koji je podnela Evropska komisija, dobio je potrebnu kvalifikovanu većinu u Savetu EU, dok su Mađarska i Slovačka bile jedine države koje su se usprotivile, verovatno zbog svog geografskog položaja bez izlaza na more.
Odluka o zabrani uvoza ruskog gasa i nafte je deo šire strategije Evropske unije koja ima za cilj postizanje potpune energetske nezavisnosti od Rusije. Kako je izjavio Lars Ogaard, ministar energetike Danske, „energetska nezavisnost Evrope znači jaču i sigurniju Evropu“. Iako su članice EU do sada postigle značajan napredak u smanjenju uvoza ruskih energenata, još uvek postoji potreba za daljim smanjenjem uvoza. Prema podacima, uvoz gasa iz Rusije je smanjen s više od 40 na 13 procenata, ali EU i dalje godišnje uvozi gasa vrednog oko 15 milijardi evra iz Rusije.
Prema novim pravilima, kupci iz EU neće moći da potpisuju nove ugovore o uvozu ruskog gasa nakon 1. januara 2026. godine, a svi postojeći ugovori moraju biti prekinuti do kraja 2027. godine. Dok zemlje poput Slovačke i Mađarske i dalje uvoze gas putem cevovoda, Belgija i Francuska su nedavno povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). U međuvremenu, udeo ruske nafte u ukupnom uvozu EU pao je ispod 3 procenata.
U isto vreme, ministri spoljnih poslova EU razmatrali su 19. paket sankcija protiv Rusije, koji zahteva jednoglasnu podršku svih članica. Mađarska i Slovačka su ponovo izrazile protivljenje. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izrazila je nadu da će novi paket sankcija biti usvojen do kraja nedelje, verovatno tokom samita EU 24. oktobra.
Ova odluka takođe ima ozbiljne posledice po Srbiju, s obzirom na to da bi Bugarska mogla prekinuti isporuke gasa putem Turskog toka, koji prolazi kroz Srbiju. Stručnjaci upozoravaju da bi takav potez mogao dovesti do smanjenja količine gasa u Srbiji, a možda čak i do potpune nestašice. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, naglasio je da bi prekid isporuke gasa preko Turskog toka imao veoma negativne posledice po Srbiju, ističući važnost tog gasovoda za snabdevanje.
Ukoliko Bugarska sprovede svoje planove, prve posledice će se odraziti na budžet, jer će dolaziti manje količine gasa, a moguće je i da dođe do potpune nestašice u zavisnosti od situacije u Ukrajini. Zdravković sugeriše da bi Srbija morala ubrzati diversifikaciju snabdevanja, što je već započela.
Vlada Srbije je nedavno usvojila dve uredbe u vezi sa snabdevanjem prirodnim gasom, kako bi se domaća regulativa uskladila sa novim pravilima EU. Ove mere se fokusiraju na dalji razvoj nacionalnog gasovodnog sistema, uključujući skladišne kapacitete i povezivanje sa sistemima susednih zemalja, što će omogućiti dalju diversifikaciju pravaca i izvora snabdevanja.
Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da je ova odluka „katastrofalna vest za Srbiju“. Ona je istakla da ne vidi izlaz iz situacije i izrazila nadu da će predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, imati rešenje po povratku iz Mađarske. „Mi smo gradili gasovode upravo da bismo imali nesmetan, bezbedan dotok gasa u Republiku Srbiju“, zaključila je Brnabić.
U svetlu ovih događaja, budućnost snabdevanja gasom u Srbiji postaje sve neizvesnija, a zemlja će morati brzo da reaguje kako bi obezbedila stabilnost i sigurnost svojih energetskih resursa.
